Razgovor vođen 2010. godine između Pavla Ćosića i njegove izmišljene junakinje Leposave Crvić iz romana "Leposava" izašlog prvi put januara 2007. godine. Ovaj roman je doživeo tri izdanja od po 1.000 primeraka.
RAZGOVORI TREĆI TRG http://www.trecitrg.org.rs/elektronski_files/TreciTrg17.pdf
PAVLE ĆOSIĆ rođen je 1967. godine u Beogradu. Magistar lingvistike, pisac i pripadnik multimedijalne grupe “Ilegalni poslastičari”.
Radio kao novinar i kolumnista (Naša Borba, Dnevni telegraf,
B92, Yellowcab, X Zabava, Politikin Zabavnik, itd).
Napisao roman “Leposava” (Kornet, Beograd, 2007) čije je prvo
poglavlje kao priča objavljeno u zbirci Blog SF - Transfuzija 01
(Mentor, Zagreb 2006). Takođe, objavio “Rečnik sinonima” (Kornet,
Beograd, 2008) na 700 strana sa preko 15000 odrednica.
Područje njegovog lingvističkog rada su veze između srpskih i
hrvatskih dijalekata, žargon, leksikološke studije i problemi u nastavi srpskog jezika.
Napisao “Priručnik za lektore i studente” iliti “Srpski za strance” (WN UAM, Poznanj,
2004), dok je u Poljskoj radio kao lektor za srpski jezik na Univerzitetu u Poznanju.
Učestvovao u osnivanju izdavačkih kuća “Rende” i “Maćado”. Uređivao veb-zin posvećen
satiri “Krompir”, a tokom bombardovanja SRJ, snimio dokumentarni film “Slobo- Klintone!”.
Skuplja rečnike.
Razgovor vodila Leposava Crvić
Leposava Crvić: Kako to da si se odlučio da napišeš roman? Ipak si ti jedan
ugledni lingvista, koji se nikad nije bavio književnošću.
Pavle Ćosić: Taj roman se napisao sam. Gledaj, kad sam bio mali, ne znam
zašto, ali stalno sam tražio ljude koji se prezivaju isto kao i ja. To me iz nekog
razloga zabavljalo. Ispostavilo se da je moje prezime prilično retko. Svi ljudi
za koje sam čuo da se tako prezivaju bili su ili pisci, ili neki publicisti ili
barem novinari (uključujući tu i moju ćosićku rodbinu). Tako mali sam se
istripovao da je Ćosićima predodređeno da budu pisci, a pošto sam ja oduvek
bio buntovnik, odlučio sam da ja budem prvi Ćosić koji se neće baviti pisanjem.
A onda mi se desilo da iz čista mira napišem roman. Totalno nenamerno
i nesvesno. Sedeo sam kod kuće i slao kontinuirane postove na blog, dok u
jednom momentu nisam shvatio da pišem roman i da sam postao pisac. Izgleda
da sam u tom infantilnom tripu bio u pravu – Ćosićima je suđeno da pišu.
Stvarno nije bilo namerno, veruj mi.
Leposava Crvić: Dobro, ali pisao si ti i ranije. Sećam se tvoje rubrike „Gistro
šatro“ u X Zabavi.
Pavle Ćosić: O.K. priznajem, objavljivao sam ja svašta i ranije. Čak i neke stvari
za koje ti, nadam se, ne znaš, ali to je bilo ovako ili onako u okviru profesije.
Imam i dosta radova objavljenih u stručnim časopisima, ali to se valjda ne
računa...
Leposava Crvić: A jesu li i tvoje filmske recenzije u Dnevnom telegrafu bile deo
tvoje struke?
Pavle Ćosić: Nisu, ali uzmi u obzir da sam ja pre svega želeo da postanem
filmski režiser. Lingvistika mi je bila alternativna varijanta. Mislim da sam te
kritike pisao zato što sam bio iskompleksiran činjenicom što nisam uspeo da
upišem režiju. Tek mnogo godina kasnije sam saznao da niko u istoriji FDU nije
upisao filmsku režiju, a da nije imao jako debelu vezu.
Leposava Crvić: A sajber magazin Krompir? Je li i to bilo u struci?
Pavle Ćosić: Krompir je bio stvar trenutka i očekivana reakcija moje ličnosti.
On se na netu pojavio prilikom civilizovanja 1999. godine. Neki moji drugari
i ja smo rešili da krenemo da se sprdamo sa beznađem. To nema veze ni sa
strukom ni sa pisanjem. I sve što se posle izrodilo iz Krompira bila je čista
zajebancija. Osim toga, to iskustvo mi je puno pomoglo da formiram svoju
ličnost, kako god to glupo zvučalo. Shvatio sam da umem da pratim disanje
mase i da umem da nasmejem ljude. To se vidi i po tome što je Krompir na
Internetu stvorio puno klonova, koji su postali mnogo uspešniji i od njega
samog, jer ja Krompirom nisam ni želeo ni mogao da se bavim sasvim predano.
To je bio hobi.
Leposava Crvić: Koji su to klonovi?
Pavle Ćosić: Ima ih stvarno mnogo, ali izdvojiću najbezobrazniji i
najbezobzirniji: Srbovanje.com.
Leposava Crvić: Zašto si me u romanu prikazao kao kretena i naivnu budalu?
Pavle Ćosić: Ma nisam, bre! Ti si samo malo mnogo mlada i indoktrinirana
medijima. Prikazao sam te onakvom kakva stvarno jesi – ti si jedna vesela,
zdrava, prava i jako normalna devojka. Osim toga, vrlo si lepa i zgodna. U
romanu možda i više nego u stvarnosti.
Leposava Crvić: Jeste, a ovamo ispada da se ložim na „sve što vole mladi“,
jedem samo u Mekdonaldsu, pržim se na „B92“ i Ameriku i još svašta...
Pavle Ćosić: To je zato što si ti nekad stvarno bila takva. Seti se sama. I mene
je stid nekih mojih uverenja i postupaka iz mladosti, ali ih se dobro sećam. Do
kraja knjige si sasvim sazrela i naučila da razmišljaš kritički.
Leposava Crvić: Misliš da je taj tvoj nacionalističko-fašistički stav, koji
zastupaš, zaista sazrevanje?
Pavle Ćosić: Daj, Leposava, nemoj me sad razočarati. Gde si ti videla moj
nacionalistički i fašistički stav?
Leposava Crvić: Tako tvrde mnogi ljudi koje poznajem i s kojima se družim.
Osim toga, valjda si pročitao recenziju Teofila Pančića u Vremenu. Tamo lepo
piše da si fašista.
Pavle Ćosić: I sad mi još reci da nisi indoktrinirana i da sam te predstavio kao
naivnu budalu! Pa Teofil je morao da me proglasi fašistom po zadatku. Neće
mi niko od tih ljudi o kojima ta knjiga govori nikad oprostiti što se šalim na
njihov račun i sa američkim imperijalizmom, što sam obrnuo uloge i njih koji
se predstavljaju kao napredni građani raskrinkao kao izuzetne konzervativce,
što oni zaista jesu. Kako drugačije opisati ljude koji u potpunosti opravdavaju
sve najnazadnije pojave u današnjem svetu? Ceo progresivan svet se bori protiv
američke dominacije i njene uloge svetskog policajca i NATO-a, a oni se za to
zalažu svim srcem i dušom. Da sve bude još licemernije, prodaju se za liberale i
ljude pune razumevanja i tolerancije.
Leposava Crvić: Da li je istina da će se po Leposavi snimiti film?
Pavle Ćosić: Ne znam kako si došla do te informacije, ali to je tačno. Vidm
da si se dobro spremila za ovaj intervju. Ne smem da otkrivam detalje, pošto
su pregovori u toku. Ono što mogu da kažem je da je da je već urađena i
emitovana radio-drama za Radio Beograd još septembra prošle godine. Nisam
naročito zadovoljan dramatizacijom, pa se najtoplije nadam da me ni taj
potencijalni film neće razočarati.
Leposava Crvić: Za kraj, mogu li da ti postavim jedno indiskretno i intimno
pitanje?
Pavle Ćosić: Pitaj me šta god hoćeš. Na sve ću ti iskreno odgovoriti.
Leposava Crvić: Čula sam da imaš prilično veliki penis. Da li je to istina?
Pavle Ćosić: To je još jedna predrasuda i još jedna etiketa koju pokušavaju da
mi prilepe. Ima dosta takvih primera.
RAZGOVORI TREĆI TRG http://www.trecitrg.org.rs/elektronski_files/TreciTrg17.pdf
PAVLE ĆOSIĆ rođen je 1967. godine u Beogradu. Magistar lingvistike, pisac i pripadnik multimedijalne grupe “Ilegalni poslastičari”.
Radio kao novinar i kolumnista (Naša Borba, Dnevni telegraf,
B92, Yellowcab, X Zabava, Politikin Zabavnik, itd).
Napisao roman “Leposava” (Kornet, Beograd, 2007) čije je prvo
poglavlje kao priča objavljeno u zbirci Blog SF - Transfuzija 01
(Mentor, Zagreb 2006). Takođe, objavio “Rečnik sinonima” (Kornet,
Beograd, 2008) na 700 strana sa preko 15000 odrednica.
Područje njegovog lingvističkog rada su veze između srpskih i
hrvatskih dijalekata, žargon, leksikološke studije i problemi u nastavi srpskog jezika.
Napisao “Priručnik za lektore i studente” iliti “Srpski za strance” (WN UAM, Poznanj,
2004), dok je u Poljskoj radio kao lektor za srpski jezik na Univerzitetu u Poznanju.
Učestvovao u osnivanju izdavačkih kuća “Rende” i “Maćado”. Uređivao veb-zin posvećen
satiri “Krompir”, a tokom bombardovanja SRJ, snimio dokumentarni film “Slobo- Klintone!”.
Skuplja rečnike.
Razgovor vodila Leposava Crvić
Leposava Crvić: Kako to da si se odlučio da napišeš roman? Ipak si ti jedan
ugledni lingvista, koji se nikad nije bavio književnošću.
Pavle Ćosić: Taj roman se napisao sam. Gledaj, kad sam bio mali, ne znam
zašto, ali stalno sam tražio ljude koji se prezivaju isto kao i ja. To me iz nekog
razloga zabavljalo. Ispostavilo se da je moje prezime prilično retko. Svi ljudi
za koje sam čuo da se tako prezivaju bili su ili pisci, ili neki publicisti ili
barem novinari (uključujući tu i moju ćosićku rodbinu). Tako mali sam se
istripovao da je Ćosićima predodređeno da budu pisci, a pošto sam ja oduvek
bio buntovnik, odlučio sam da ja budem prvi Ćosić koji se neće baviti pisanjem.
A onda mi se desilo da iz čista mira napišem roman. Totalno nenamerno
i nesvesno. Sedeo sam kod kuće i slao kontinuirane postove na blog, dok u
jednom momentu nisam shvatio da pišem roman i da sam postao pisac. Izgleda
da sam u tom infantilnom tripu bio u pravu – Ćosićima je suđeno da pišu.
Stvarno nije bilo namerno, veruj mi.
Leposava Crvić: Dobro, ali pisao si ti i ranije. Sećam se tvoje rubrike „Gistro
šatro“ u X Zabavi.
Pavle Ćosić: O.K. priznajem, objavljivao sam ja svašta i ranije. Čak i neke stvari
za koje ti, nadam se, ne znaš, ali to je bilo ovako ili onako u okviru profesije.
Imam i dosta radova objavljenih u stručnim časopisima, ali to se valjda ne
računa...
Leposava Crvić: A jesu li i tvoje filmske recenzije u Dnevnom telegrafu bile deo
tvoje struke?
Pavle Ćosić: Nisu, ali uzmi u obzir da sam ja pre svega želeo da postanem
filmski režiser. Lingvistika mi je bila alternativna varijanta. Mislim da sam te
kritike pisao zato što sam bio iskompleksiran činjenicom što nisam uspeo da
upišem režiju. Tek mnogo godina kasnije sam saznao da niko u istoriji FDU nije
upisao filmsku režiju, a da nije imao jako debelu vezu.
Leposava Crvić: A sajber magazin Krompir? Je li i to bilo u struci?
Pavle Ćosić: Krompir je bio stvar trenutka i očekivana reakcija moje ličnosti.
On se na netu pojavio prilikom civilizovanja 1999. godine. Neki moji drugari
i ja smo rešili da krenemo da se sprdamo sa beznađem. To nema veze ni sa
strukom ni sa pisanjem. I sve što se posle izrodilo iz Krompira bila je čista
zajebancija. Osim toga, to iskustvo mi je puno pomoglo da formiram svoju
ličnost, kako god to glupo zvučalo. Shvatio sam da umem da pratim disanje
mase i da umem da nasmejem ljude. To se vidi i po tome što je Krompir na
Internetu stvorio puno klonova, koji su postali mnogo uspešniji i od njega
samog, jer ja Krompirom nisam ni želeo ni mogao da se bavim sasvim predano.
To je bio hobi.
Leposava Crvić: Koji su to klonovi?
Pavle Ćosić: Ima ih stvarno mnogo, ali izdvojiću najbezobrazniji i
najbezobzirniji: Srbovanje.com.
Leposava Crvić: Zašto si me u romanu prikazao kao kretena i naivnu budalu?
Pavle Ćosić: Ma nisam, bre! Ti si samo malo mnogo mlada i indoktrinirana
medijima. Prikazao sam te onakvom kakva stvarno jesi – ti si jedna vesela,
zdrava, prava i jako normalna devojka. Osim toga, vrlo si lepa i zgodna. U
romanu možda i više nego u stvarnosti.
Leposava Crvić: Jeste, a ovamo ispada da se ložim na „sve što vole mladi“,
jedem samo u Mekdonaldsu, pržim se na „B92“ i Ameriku i još svašta...
Pavle Ćosić: To je zato što si ti nekad stvarno bila takva. Seti se sama. I mene
je stid nekih mojih uverenja i postupaka iz mladosti, ali ih se dobro sećam. Do
kraja knjige si sasvim sazrela i naučila da razmišljaš kritički.
Leposava Crvić: Misliš da je taj tvoj nacionalističko-fašistički stav, koji
zastupaš, zaista sazrevanje?
Pavle Ćosić: Daj, Leposava, nemoj me sad razočarati. Gde si ti videla moj
nacionalistički i fašistički stav?
Leposava Crvić: Tako tvrde mnogi ljudi koje poznajem i s kojima se družim.
Osim toga, valjda si pročitao recenziju Teofila Pančića u Vremenu. Tamo lepo
piše da si fašista.
Pavle Ćosić: I sad mi još reci da nisi indoktrinirana i da sam te predstavio kao
naivnu budalu! Pa Teofil je morao da me proglasi fašistom po zadatku. Neće
mi niko od tih ljudi o kojima ta knjiga govori nikad oprostiti što se šalim na
njihov račun i sa američkim imperijalizmom, što sam obrnuo uloge i njih koji
se predstavljaju kao napredni građani raskrinkao kao izuzetne konzervativce,
što oni zaista jesu. Kako drugačije opisati ljude koji u potpunosti opravdavaju
sve najnazadnije pojave u današnjem svetu? Ceo progresivan svet se bori protiv
američke dominacije i njene uloge svetskog policajca i NATO-a, a oni se za to
zalažu svim srcem i dušom. Da sve bude još licemernije, prodaju se za liberale i
ljude pune razumevanja i tolerancije.
Leposava Crvić: Da li je istina da će se po Leposavi snimiti film?
Pavle Ćosić: Ne znam kako si došla do te informacije, ali to je tačno. Vidm
da si se dobro spremila za ovaj intervju. Ne smem da otkrivam detalje, pošto
su pregovori u toku. Ono što mogu da kažem je da je da je već urađena i
emitovana radio-drama za Radio Beograd još septembra prošle godine. Nisam
naročito zadovoljan dramatizacijom, pa se najtoplije nadam da me ni taj
potencijalni film neće razočarati.
Leposava Crvić: Za kraj, mogu li da ti postavim jedno indiskretno i intimno
pitanje?
Pavle Ćosić: Pitaj me šta god hoćeš. Na sve ću ti iskreno odgovoriti.
Leposava Crvić: Čula sam da imaš prilično veliki penis. Da li je to istina?
Pavle Ćosić: To je još jedna predrasuda i još jedna etiketa koju pokušavaju da
mi prilepe. Ima dosta takvih primera.