ШОКАНТНО! Нећете веровати шта је Ноам Чомски изјавио у вези с Декларацијом о заједничком језику!

Чувени амерички лингвиста и политиколог, познат по својим контроверзним ставовима због којих је практично скрајнут од јавности, изјавио је јуче да је детаљно проучио Декларацију о заједничком језику који се некад називао српскохрватски и навео да је није најбоље разумео, вероватно због лошег и траљавог превода на енглески, успут се извинивши што ју је у међувремену потписао. Из брзобплетости, како је подвукао.
Чомски је истакао да му је одавно познато да се ради о једном истом језику с више назива, варијанти, нарјечја, изговора, дијалеката и стандарда који се сви заснивају на једном истом дијалекту, али је навео да му у том контексту неке речи нису разумљиве. Штавише, навео је да му је читава Декларација потпуно неразумљива и контрадикторна, те да то доводи у сумњу саму идеју да се ради о истом језику. Претпоставивши да се ради о лошем преводу на енглески, замолио састављаче Декларације да поближе објасне шта бројни појмови и термини наведени у тексту значе, истакавши да је упознат да међу потписницима има неколико познавалаца енглеског језика.
Чомски је такође изјавио да не би било лоше да се и сама Декларација испише на свих седамдесет и четири важећа стандарда јер се овако стиче утисак да се некој од њих даје примат, а како је приметио, тај примат је додељен челобрдском језику који је у овој дугој историји једног језика међу најновијима, измишљен практично пре нешто више од три месеца, а у најбољем случају две године.
На крају саопштења, угледни амерички лингвиста замолио је колеге из бивше Југославије да се мало уозбиље и позвао на одговорност свих оних који су његов ауторитет искористили у сврху самопромоције.
Чомски није желео да наводи имена и организације који иза овога стоје, али је истакао да ће се они већ сами препознати.

СПАСИМО СРПСКИ ЈЕЗИК! Радован Дамјановић доказао да су све енглеске речи старосрпске

За г. Дамјановића многи нису чули. Овај скромни и ванредно начитани интелектуалац бави се већ деценијама историјом српског народа кроз језик и етимологију. Прославио се храбрим порталом српско-српски језик, а однедавно и гостовањима на неким мањим телевизијама уз тврдње да опасности од тзв. туђица, позајмљеница или страних речи нема јер су све оне ионако пореклом српске, јер је српски први језик којим је проговорио човек, а како истиче Дамјановић, можда и сам Бог.

Специјално за наш портал, Радомир Дамјановић износи неке од закључака до којих је дошао преданим радом.
Многи мисле да је таговати енглеска реч, али то заправо долази од старосрпског тег што се односи на предмет тачно утврђене тежине који се стави на вагу па се тако односи на мерење других предмета на ваги. Баш као и таговање у односу на друге особе на фотографији. Исто тако, ако неко мисли да је скроловати енглеска реч, љуто се вара. То потиче од старе српске речи скролит (у новосрпском познатије као скровит до чега је дошло услед традиционалне српске средњовековне алтернације познатије под именом промена В у Л), а то значи исто што и скривен... Одатле по екрану треба скроловати (тачније скрововати) да би се дошло до оног скровитог, што се не види на први поглед на екрану. Примера има још небројено, али сви наводе на старе српске речи старе најмање осам до дванаест миленијума. Поред ова два више него очигледна примера можемо навести и глагол меншеновати који потиче од старосрпског мен, у значењу човек (што су касније преузели неки германски језици као што је енглески) + шен (од данас познатог глагола шенлучити). Дакле, од давнина се знало да се мисли на човека који воли свуда да се појављује, а у новије време се то пренело на људско шенлучење по друштвеним мрежама и интернету уопште (интернет је, иначе, такође стара српска кованица настала спајањем речи интер и нет).
Неки се можда питају откуд назив фајл за документ сачуван у рачунарској бази или на интернету. И ту је објашњење више него јасно. Фајл је реч која је од стране колонизатора Енглеза преузета од старог српског израза фајда, у значењу корист, добит, оно до чега су Стари Срби стизали записивањем закључака у своје блокчиће и нотесе до којих су долазили бележењем мудрих закључака око XI века пре нове ере, а помоћу којих је настала и Одисеја, стари српски спев који се у новије време злурадо и тенденциозно приписује слепим старим Грцима. И до ове забуне је дошло тако што се пренебрегнула, односно намерно заборавила, древна промена Д у Л, коју је још у IV веку п.н.е. забележио српски филолог Немања Растко Котроманић, анализирајући грчке речи настале из старосрпског.
Господин Радован Дамјановић није желео даље да нам открива до којих је још закључака дошао, а показао нам је књигу у којој је забележио 140.000 наводно страних речи, а које су заправо српске и поред којих је забележио тачно и необориво порекло сваке од њих. Уколико желите да сазнате тајне из ове његове књиге, можете му се јавити на телефон 061/1889655. Разоткривање порекла сваке од ових речи наплаћиваће се по договору и уз опште разумевање јер, како каже Дамјановић, свестан је у како тешка времена живимо, а и он је спреман да помогне убогим и несрећним људима без икакве новчане надокнаде. Овај врхунски интелектуалац своје клијенте прима у свој студио сваког радног дана од 14 до 22 часа.

Rodna ravnopravnost u službi polne nejednakosti

Naj­pre tre­ba reći da je rod­na rav­no­prav­nost isto što i jed­na­kost polo­va. Među­tim, u novi­jim, uglav­nom femi­ni­stič­kim tek­sto­vi­ma i izla­ga­nji­ma, neka­daš­nja se pol­na jed­na­kost raz­li­ku­je od rod­ne rav­no­prav­no­sti. Rod­na rav­no­prav­nost je, po novi­jim tuma­če­nji­ma, gra­ma­tič­ka i jezič­ka kate­go­ri­ja, vero­vat­no zato što se polo­vi u gra­ma­ti­ci dele na rodo­ve. Na žen­ski i muš­ki, ali i na sred­nji. 

Kako­god, radi se o pro­ce­su raz­dva­ja­nja nazi­va za muš­ke i žen­ske oso­be, ljud­ske vrste, s ten­den­ci­jom da se pro­ši­ri i na doma­će živo­ti­nje. Naj­pre, kakvoj to jed­na­ko­sti vodi pro­ces raz­dva­ja­nja? Oni koji se zalažu za to ne primećuju u tome nikakvu protivrečnost? Da li nam je cilj da polo­vi budu jed­na­ki ili nejed­na­ki, raz­dvo­je­ni? Femi­ni­stič­ki i nji­ma bli­ski kru­go­vi zala­žu se za raz­dva­ja­nje ovih nazi­va kako bi se ista­kla žen­ska kom­po­nen­ta u ovim ime­ni­ma koja se naj­češ­će odno­se na pro­fe­si­je. Ali ne samo na njih.

Danas na inter­ne­tu ima na sto­ti­ne jezič­kih gru­pa koje se bave jezi­kom, a slu­čaj o kom ćemo danas govo­ri­ti odno­si se na Fej­sbuk gru­pu „Naš jezik”. Ova gru­pa je za potre­be posta­vlja­nja ova­kvih pita­nja (na pri­mer: kako gla­si ime žene koja tre­ni­ra dru­ge, dakle koji je žen­ski pan­dan za muš­ku ime­ni­cu tre­ner?) ofor­mi­la je pod­gru­pu koja se zove „Nazi­vi žite­lja nase­lje­nih mesta i žen­skih delat­ni­ka”. Sva­ko ko posta­vi pita­nje iz neke od ove dve obla­sti biva upu­ći­van na ovu gru­pu jer se ispo­sta­vi­lo da ova­kva pita­nja nemi­nov­no vode u sva­đe i suko­be. Pod nazi­vi­ma žite­lja nase­lje­nih mesta, misli­mo na pita­nja tipa: Kako se zove sta­nov­nik Oba­le Slo­no­va­če, Mal­te, Mer­ku­ra, Zele­nort­skih ostr­va, Tri­ni­da­da i Toba­ga i sl. Ne spa­da­ju obe vrste ovih pita­nja u istu gru­pu, ali ovde su svr­sta­na u isti koš jer se ras­pra­va po pra­vi­lu odvi­ja isto. Naj­pre kroz dava­nje manje ili više duho­vi­tih odgo­vo­ra (naj­češ­će manje), zatim kroz ras­pra­vu zaš­to je jedan oblik pri­hva­tlji­vi­ji a dru­gi ne, onda poči­nju sva­đe, zatim vre­đa­nja (što nije dozvo­lje­no i kažnja­va se izba­ci­va­njem iz gru­pe), zatim pret­nja­ma i na kra­ju kon­sta­ta­ci­jom da je čita­va ras­pra­va bila uza­lud­na, te da se njom nije doš­lo ni do čega dru­gog nego do kon­flik­ta koji bi pod nekim dru­gim okol­no­sti­ma mogao da pre­ra­ste i u oru­ža­ni.
Sto­ga, ovde se osvr­će­mo samo na jezik, a ne i na rav­no­prav­nost polo­va, uz napomenu da svako sebe ima pravo da naziva kako hoće jer je to u skladu sa demokratskim principom slobode izražavanja. Tu su, naravno, dozvoljeni i oblici koje normativna leksikologija ne prihvata - što će reći - reči koje ne postoje u rečnicima. Ovde se pre sve­ga misli na poku­ša­je da se sve ime­ni­ce muš­kog roda koje se odnose na živa bića pre­ba­ce u žen­ski. O tome je već dosta bilo reči, kao i o tome da je pri­lič­no često nemo­gu­će izve­sti obli­ke žen­skog roda, ali i obr­nu­to, od žen­skog muš­ke. Na pri­mer: kupac, borac, talac i sl, a obr­nu­to drvo­se­ča, maši­no­vo­đa, bra­do­nja, brkajlija, babi­ca, rospija, aždaja itd. Za poče­tak, insi­sti­ra­njem na dok­tri­ni rod­ne rav­no­prav­no­sti, svi kup­ci, bor­ci, tao­ci, drvo­se­če, maši­no­vo­đe, bra­do­nje, rospije i babi­ce su dis­kri­mi­ni­sa­ni u odno­su na dru­ge lju­de, ali ni to nije tako straš­no jer je malo vero­vat­no da će se neko od njih ose­ti­ti uvređenim.
Zapra­vo niko neće ni rea­go­va­ti zbog toga osim onih koji tu rod­nu rav­no­prav­nost kao ide­o­lo­gi­ju ili dok­tri­nu zastu­pa­ju. Insi­sti­ra­njem na njoj i u jezi­ku i u druš­tvu se stva­ra pomet­nja.
Deša­va­lo se već da se na istom mestu poja­ve dve žene, a obe su po pro­fe­si­ji isto. Među­tim, jed­na hoće da bude pot­pi­sa­na kao ured­nik, a dru­ga kao ured­ni­ca. Jed­na kao psi­ho­log, dru­ga kao psi­ho­loš­ki­nja. Jed­na kao lin­gvi­sta, a dru­ga kao lin­gvist­ki­nja.  Red bi bio da ih neko nadležan pita kako žele da budu pot­pi­sa­ne.
Tako smo i mi na gru­pi posta­vi­li pita­nje žena­ma. „Pret­po­sta­vi­mo da ste žena sudi­ja. Šta biste naj­vi­še vele­li da vam piše u vizit-kar­ti?”, a na to pita­nje dobi­li sle­de­će odgovore:

žena sudi­ja - 3

sudi­ni­ca - 6

sut­ki­nja - 19

sudi­ja - 218

Ovo pita­nje kri­je i malu zam­ku. Nai­me, već sama ime­ni­ca sudi­ja je gra­ma­tič­kog žen­skog roda, baš kao i deda i tata.
Zbog toga će se ona u reče­ni­ci pona­ša­ti kao ime­ni­ca žen­skog roda. Na pri­mer: „Vide­li smo dve sudi­je”, „Oni su naše (ali i naši) tate”. Među­tim, nema sum­nje da su se žene u ovoj anke­ti ogrom­nom veći­nom opre­de­li­le za neraz­dva­ja­nje žen­skog obli­ka od muš­kog koji u našem jezi­ku ozna­ča­va neu­tral­ni rod. Pri­me­ra radi, pita­će­mo: „Koli­ko u ovom gra­du ima sto­ma­to­lo­ga?”. Ovo pita­nje bez ika­kve dile­me uklju­ču­je i žene sto­ma­to­lo­ge. Sva­ka­ko da bi bilo pre­te­ra­no i nepo­treb­no pita­ti: „Koli­ko u ovom gra­du ima sto­ma­to­lo­ga i sto­ma­to­loš­ki­nja?” isto kao što bi nepo­treb­no i usi­lje­no bilo pita­ti: „Koli­ko u ovom gra­du ima pra­vih bio­loš­kih maj­ki i onih koje su samo odgo­ji­le decu, a nisu ih i rodi­le?”.

Argu­ment kojim oni koji insi­sti­ra­ju po sva­ku cenu da sva­ka žena mora u svom ime­nu da nosi i ozna­ku žen­skog roda pozi­va­ju se na odav­no pri­hva­će­ne obli­ke: dok­tor­ka, nastav­ni­ca, pro­fe­sor­ka, peva­či­ca, šefi­ca (šefo­vi­ca), rad­ni­ca, kom­ši­ni­ca, pri­ja­te­lji­ca, gospo­đi­ca itd. Na stra­nu što su dok­tor­ke, pro­fe­sor­ke, šefi­ce, mini­star­ke, pa čak i sudi­ni­ce (baš kao i popa­di­je), u počet­ku ozna­ča­va­le žene (supru­ge) dok­to­ra, pro­fe­so­ra, šefa, mini­stra i sudi­je, ovde se radi o potvr­di da je srp­ski po pri­ro­di ume­re­no rod­no rav­no­pra­van jezik. Od nekih obli­ka ime­ni­ca muš­kog roda lako pra­vi­mo obli­ke žen­skog, dok je od dru­gih to prak­tič­no nemo­gu­će i svi poku­ša­ji da se na silu od njih napra­ve žen­ski obli­ci po pra­vi­lu zavr­ša­va­ju pod­sme­hom, vre­đa­njem i pozi­vom na okr­šaj. Čemu onda toli­ko insi­sti­ra­nje na žen­skim obli­ci­ma kad ogro­man broj žena na to ne pri­sta­je? Žene ne pri­sta­ju da čak i u jezi­ku budu nera­vo­prav­ne u odno­su na muš­kar­ce. Ali tu su femi­nist­ki­nje i femi­ni­sti koji će im obja­sni­ti da to rade za nji­ho­vo dobro. A tu će pasti i argu­ment da je naj­ve­ći broj žena u vre­me kad su bile samo doma­ći­ce i nisu ima­le pra­vo na ško­lo­va­nje i rad, sede­lo kod kuće skrš­te­nih ruku. Tako ni sad nisu sve­sne kakve im sve boljit­ke i pred­no­sti dono­si nazi­vlje u žen­skom rodu i zaš­to bi bilo dobro da budu bor­ki­nje, kup­ki­nje, tre­ner­ki­nje, tao­ki­nje i sudi­ni­ce. Zai­sta, zaš­to bi to za njih bilo dobro? Danas kad su žene ostva­ri­le sva svo­ja pra­va na rad, ško­lo­va­nje, učeš­će u jav­nom živo­tu, kad još odav­no zau­zi­ma­ju mesta pred­sed­ni­ka, mini­sta­ra i kra­lje­va, šta im dobro može done­ti da ih nazi­va­mo sudi­ni­ca­ma ume­sto sudi­ja­ma? Na ovo pita­nje iz kru­go­va bli­skih odbra­ni rod­ne rav­no­prav­no­sti odgo­vor još nismo dobi­li. Napro­tiv, kad ih pita­mo: „U čije ime, s kojim pra­vom i zaš­to se bori­te za te obli­ke kad se nesra­zmer­na veći­na žena izjaš­nja­va pro­tiv?”, odgo­va­ra­ju nam optu­žba­ma da smo muš­ki šovi­ni­sti, muš­kar­či­ne i, narav­no, poga­đa­te, faši­sti i naci­sti. Zatim se s uvre­da­ma nasta­vlja, poči­nju naj­pri­zem­ni­je psov­ke („sisaj kurac” na pri­mer), zatim poči­nju pret­nje na poli­tič­kom pla­nu i na kra­ju uvek dođe do toli­kog kon­flik­ta, da nije inter­ne­ta nego da se sve to doga­đa uži­vo, nesum­nji­vo bi doš­lo i do tuče, pa ako se već zatek­ne neš­to od hlad­nog ili toplog oruž­ja, sva­ka­ko bi bilo i mrtvih.

Time se lako može obja­sni­ti zaš­to veći­na žena o ovoj pro­ble­ma­ti­ci ćuti. Jed­no­tav­no, pored namet­nu­te nerav­no­prav­no­sti, nisu im potreb­ni još i oru­ža­ni suko­bi, ali time ne pre­sta­je potre­ba da se pita­mo zaš­to oni ret­ki poje­din­ci tako gla­sno i agre­siv­no bra­ne rod­nu rav­no­prav­nost kad su se i sami mno­go puta uve­ri­li da ona samo vodi u suko­be, nespo­ra­zu­me, nera­zu­me­va­nje, agre­si­ju i kon­fron­ta­ci­ju. Zai­sta, da zaklju­či­mo ovaj tekst: Čemu insi­sti­ra­nje na iza­zi­va­nju suko­ba i to u ime onih koji se sa ide­o­lo­gi­ja­ma poli­tič­ke korekt­no­sti i rod­ne rav­no­prav­no­sti (kao jed­nog nje­go­vog seg­men­ta) ne sla­žu?

Pre­o­sta­je nam samo da naga­đa­mo. Cilj vrlo vero­vat­no može 
da bude zava­da. A zava­da je, kao što svi dobro zna­mo, veo­ma sna­žno oru­đe za čvr­stu i auto­krat­sku vla­da­vi­nu. Mogu li zava­đe­ne stra­ne da sru­še sistem zasno­van na rod­noj rav­no­prav­no­sti koja se pozi­va na ljud­ska pra­va? Nema teo­ri­je! U pri­log ovoj pret­po­stav­ci govo­ri i to da oni koji se zala­žu za rod­nu rav­no­prav­nost otvo­re­no ne pri­zna­ju demo­krat­ska nače­la u koji­ma se kaže da je demo­kra­ti­ja sistem u kom veći­na vla­da nad manji­nom uz poš­to­va­nje sva­kog manjin­skog miš­lje­nja i manjin­skih pra­va. Oni su otvo­re­no pro­tiv toga i zala­žu se za vla­da­vi­nu manji­ne nad veći­nom, čak vrlo često otvo­re­no izja­vlju­ju­ći da je veći­na glu­pa, retar­di­ra­na, nespo­sob­na i slič­no. 

Nema sum­nje da su i novi­ja vre­me­na pop­tu­nog suno­vra­ta demo­kra­ti­je u kojoj manji­na zahva­lju­ju­ći medi­ji­ma, izbor­nim komi­si­ja­ma, mani­pu­la­ci­ja­ma gla­so­vi­ma i birač­kim spi­sko­vi­ma, bugar­skom vozu, korup­ci­ji i uz pomoć još dese­ti­ne pre­va­ran­skih postu­pa­ka, zai­sta može da osvo­ji vlast, da to izgle­da legi­tim­no i da ta pobe­da čak delu­je ube­dlji­vo. Pa evo, ima­li smo izbo­re 2017, pre nepu­nih mesec dana, koji su bili upra­vo to. Ali to nije demo­kra­ti­ja nego nje­na zlo­u­po­tre­ba i obma­nji­va­nje jav­no­sti. No, nije li i ovaj način poku­ša­ja revi­zi­je jezi­ka i uvo­đe­nja novo­go­vo­ra isto to? Zlo­u­po­tre­ba demo­krat­skih prin­ci­pa da bi se putem pre­va­re doš­lo do želje­nog cilja?
Na kra­ju, isti oni koji se zala­žu za rod­nu rav­no­prav­nost, iako dekla­ra­tiv­no pro­tiv Vuči­će­ve dik­ta­tu­re, pro­gla­si­će te izbo­re legi­tim­nim. I istra­ja­va­će na tome da je Vučić osvo­jio veći­nu gla­so­va, bez obzi­ra na sve pre­va­re i mal­ver­za­ci­je. Jeste, zato što su šan­se da ide­o­lo­gi­ja rod­ne rav­no­prav­no­sti odne­se pobe­du pod­jed­na­ke i isto­vet­ne ovoj vrsti nad­me­ta­nja. Da nje­ni zago­vor­ni­ci izvo­ju pobe­du zahva­lju­ju­ći pre­va­ri, jer dru­gog nači­na nema­ju budu­ći da pro­tiv sebe ima­ju više­stru­ko, čak i dese­to­stru­ko, broj­ni­ju veći­nu.
Ali opet: „Zaš­to to rade i koji su im inte­re­si?”. Nema sum­nje da su neki lič­ni koji se tiču nov­ca, ali koji? Osta­vi­će­mo soci­o­lo­ge, antro­po­lo­ge i poli­ti­ča­re da odgo­vo­re na ova pita­nja. Lin­gvi­sti­ka je još odav­no dala svoj odgo­vor. Rod­na rav­no­prav­nost bez krše­nja jezič­kih pra­vi­la i bez uvo­đe­nja novo­go­vo­ra nije mogu­ća.