Nevolje oko konformiste

Kon­for­mi­sta ili kom­for­mi­sta, sve­jed­no, reč je nasta­la od ime­ni­ce kon­for­mi­zam (kom­for­mi­zam), a ona dalje od latin­skih reči con­for­ma­tion, con­for­mis u zna­če­nju pri­la­go­dlji­vost, pri­la­go­đa­va­nje nasta­lim okol­no­sti­ma, povi­no­va­nje, pri­sta­ja­nje. No, da se ne zadr­ža­va­mo bez potre­be na duble­tu n:m jer nema potre­be, ovaj tekst ima za cilj neš­to sasvim dru­go.

Već­ neko vre­me, naro­či­to u pre­vo­di­lač­kim i kru­go­vi­ma nastav­ni­ka i pro­fe­so­ra jezi­ka, kru­ži pri­ča da je prak­tič­no opšte­pri­hva­će­no pogreš­no zna­če­nje reči kon­for­mi­sta – za onog ko uži­va u kon­fo­ru/kom­fo­ru, te se u skla­du s tim tako i pona­ša. Sklon je tome da se pre­puš­ta udob­no­sti, pro­vo­di vre­me na ugod­nim mesti­ma i slič­no. Čak i toli­ko da zbog je zbog te udob­no­sti spre­man da pone­kad žrtvu­je i svo­ju lič­nost jer ipak je bolje sede­ti u udob­noj fote­lji i posma­tra­ti svet sa stra­ne nego biti nje­gov uče­snik. Jer kad si uče­snik, lako možeš da budeš pre­zren, čak ni kriv ni dužan, već samom činje­ni­com što posto­jiš i što imaš neke svo­je inte­re­se, a oni po pra­vi­lu mora­ju da se suko­be s neči­jim dru­gim, lako možeš doći u sukob, ali tebi nije do toga jer si navi­kao na kom­for, što je zapravo isto što i povalađivanju bezbrižnosti.

I tač­no i pogreš­no zna­če­nje ove reči je pogrd­no. Manje ili više, važi i za jed­no i za dru­go, zavi­sno od kon­tek­sta. 

Defi­ni­ci­je kon­for­mi­zma i kon­for­mi­ste se ne raz­li­ku­ju mno­go od reč­ni­ka do reč­ni­ka. U RSA­NU piše da je kon­for­mi­zam (a reči kon­fror­mi­sta nema) pro­ra­ču­na­to pri­hva­ta­nje neče­ga, pri­kla­nja­nje druš­tve­nim i poli­tič­kim pri­li­ka­ma i shva­ta­nji­ma radi lič­ne kori­sti ili osi­gu­ra­va­nja sop­stve­nog polo­ža­ja, opor­tu­ni­stič­ko pona­ša­nje, pri­la­go­dlji­vost. Dru­gim reči­ma, po ovoj defi­ni­ci­ji bi se moglo zaklju­či­ti da su kon­for­mi­zam i opor­tu­ni­zam sino­ni­mi. Među­tim, u prak­si se ret­ko za nekog kaže da je kon­for­mi­sta ako se misli na nje­go­vo opor­tu­ni­stič­ko pona­ša­nje. Mno­go je češ­će obič­no pri­la­go­đa­va­nje većem kru­gu lju­di koji nekog okru­žu­ju kako se poseb­no ta indi­vi­dua ne bi ni po čemu poseb­no isti­ca­la i na taj način žive­la ugod­no.

Ukoliko vam ovaj tekst postaje dasadan ili predugačak za čitanje, najbolje ovde da prekinete s njim.

Onlajn Reč­nik manje pozna­tih reči i izra­za, čiji nam autor nije poznat, kaže da je naj­češ­ća defi­ni­ci­ja jeste da kon­for­mi­zam pred­sta­vlja pona­ša­nje poje­din­ca koje je u skla­du sa nor­ma­ma i oče­ki­va­nji­ma nje­mu važne druš­tve­ne gru­pe. Dalje se u tek­stu kaže da se takvo pona­ša­nje svo­di na nekri­tič­ko pri­la­go­đa­va­nje i sagla­ša­va­nje sa miš­lje­njim, sta­vo­vi­ma i sa vred­no­sti­ma date gru­pe. Svo­je neza­vi­sno i raz­li­či­to miš­lje­nje od miš­lje­nja veći­ne u gru­pi je kraj­nje nepo­želj­no, kaže se u istom tek­stu, iz čega pret­po­sta­vlja­mo da je autor ove defi­ni­ci­je mislio na reak­ci­ju gru­pe u kojoj se taj poje­di­nac nala­zi, te iz toga pro­iz­la­zi da je taj poje­di­nac na takvo pona­ša­nje prak­tič­no pri­mo­ran. Među­tim, isti taj sajt, u posled­njem pasu­su otkla­nja ovu pret­po­stav­ku tako što kaže da posto­je dve vrste kon­for­mi­zma. Pra­vo kon­for­mi­ra­nje koje pod­ra­zu­me­va stvar­nu pro­me­nu sta­vo­va, miš­lje­nja i vred­no­sti u skla­du sa datom gru­pom. Dok je prak­tič­no kon­for­mi­ra­nje pona­ša­nje poje­din­ca sa zadr­ža­nim sop­stve­nim miš­lje­njem, ali iz stra­ha ili inte­re­sa delu­je i pri­ča u skla­du sa dru­gi­ma u gru­pi.

Budu­ći da se sa ovog saj­ta (http://veli­ki­rec­nik.com) ne može sazna­ti ne samo ko je autor, nego ni to da li se radi o juzer­skom reč­ni­ku (da natuk­ni­ce pišu sami kori­sni­ci, bez kon­tro­le vla­sni­ka saj­ta ili uz even­tu­al­no odo­bre­nje) ili da je pre­pi­san iz nekog obja­vlje­nog reč­ni­ka, samim tim ovu poma­lo kon­tra­dik­tor­nu defi­ni­ci­ju ne može­mo uze­ti naro­či­to ozbilj­no. 

Onlajn reč­nik Hrvat­ski jezič­ni por­tal navo­di i reč kon­for­mi­sta, odno­sno kon­for­mist, pod kojom piše: "onaj ko se odli­ku­je kon­for­mi­zmom", dok eti­mo­lo­gi­ju upu­ću­je na reč kon­for­man pod kojom isto piše da je nasta­lo od latin­skog con­for­mis: pode­san, nalik. Dok pod reč­ju "kon­for­mi­zam" daje dva zna­če­nja:

1. pri­hva­ća­nje miš­lje­nja u pomanj­ka­nju hra­bro­sti ili iz tak­ti­ke, a bez iskre­nog uvje­re­nja; pri­la­go­dlji­vost, usp. opor­tu­ni­zam.2. sociol. druš­tve­ni pro­ces u kojem poje­din­ci usva­ja­ju stan­dar­de pona­ša­nja, vri­jed­no­sti i opća pra­vi­la kakve druš­tve­ne sku­pi­ne.

Neke bit­ne raz­li­ke izme­đu ova dva zna­če­nja nema. I dalje se svo­di na nekri­tič­ko pri­hva­ća­nje miš­lje­nje gru­pe u cilju sop­stve­ne kori­sti, bez iskre­nog uve­re­nja, a pona­vlja se pore­đe­nje sa reč­ju opor­tu­ni­zam.

Reč­nik Mati­ce srp­ske (jed­no­tom­ni) iz 2010. godi­ne, daje zna­če­nje reči kon­for­mi­sta slič­no, ali ne baš sasvim isto kao i HJP. Tamo piše: „onaj ko ispo­lja­va kon­for­mi­zam u svom pona­ša­nju, pri­la­go­dljiv čovek”. Dakle, opet samo pri­la­go­dljiv što nika­ko samo po sebi ne zna­či niš­ta nega­tiv­no. Dok pod kon­for­mi­zam sto­ji defi­ni­ci­ja: „pro­ra­ču­na­to pri­hva­ća­nje neče­ga, pri­kla­nja­nje pri­li­ka­ma radi osi­gu­ra­va­nja sop­stve­nog polo­ža­ja, pri­la­go­dlji­vost”. Opor­tu­ni­zam se u ovoj defi­ni­ci­ji ne spo­mi­nje, ali pro­ra­ču­na­to pri­kla­nja­nje pri­li­ka­ma radi osi­gu­ra­va­nja sop­stve­nog polo­ža­ja nesum­nji­vo upu­ću­je na opor­tu­ni­zam. 

No, da se nakrat­ko vra­ti­mo na reč kon­for/kom­for koja je u našem jezi­ku pri­hva­će­na u zna­če­nju udob­nost, ugod­nost, ugo­dan život, a kao eti­mo­lo­gi­ja se u reč­ni­ci­ma navo­di nem. Kom­fort, eng. com­fort i fra. com­fort, a ovo "t" se izo­sta­vlja pre­ma fran­cu­skom izgo­vo­ru. Među­tim i com­fort ima svo­ju eti­mo­lo­gi­ju, ali se eti­mo­lo­zi oko nastan­ka ove reči ne sla­žu u pot­pu­no­sti. Po jed­ni­ma je od latin­skog con­for­ta­re, a po dru­gi­ma od latin­skog pre­fik­sa com- kome je oko XIII veka doda­ta rač fort što opet vuče koren iz latin­skog for­tis (jak, sna­žan). Oda­tle reci­mo i for­ti­fi­ka­ci­ja i eng. for­tress (tvr­đa­va) ili ita­li­jan­sko for­za u zna­če­nju sna­ga. No, bez obzi­ra na ovo sit­no nesla­ga­nje, po obe teo­ri­je je eti­mo­lo­gi­ja zapra­vo ista i u direkt­noj je vezi sa latin­skim con­for­ma­tion i con­for­mis. Iako ova poto­nja dva zna­če pri­sta­ja­nje, a con­for­ta­re pre­ko utvr­đi­va­nja – potvr­đi­va­nje, opet u suš­ti­ni dola­zi­mo do istog zna­če­nja.

U čemu je onda tač­no raz­li­ka izme­đu „isprav­nog” i „neis­prav­nog” kon­for­mi­ste? 

Raz­li­ka je veo­ma mala. Prak­tič­no je nema. Ovo isprav­no se zapra­vo tiče sta­ri­je, a ovo dru­go mla­đe upo­tre­be. Među­tim, njih dve među­sob­no jed­na dru­ga ne poti­ru jer su slič­na po zna­če­nji­ma, a o kon­flik­tu na nivou raz­li­či­to­sti nema ni govo­ra. 

U kraj­njem, koja bi to bila zame­na za reč "kon­for­mi­sta" u ovom navod­no pogreš­nom zna­če­nju? Udob­njak? Salo­nac? Uži­va­lac u kom­fo­ru? Fote­ljaš? 

Ako ima­te neki bolji pred­log, dopi­ši­te u komen­ta­ru i dobi­će­te na lotou uko­li­ko upla­ti­te bro­je­ve 4, 5, 12, 18, 19, 20, 26 i 36.

Pavle Ćosić