ИНСТАГРАМИЧАН је реч коју смо могли
прочитати ових дана на неколико портала за младе. С потпуним правом, дигла се
велика бука на друштвеним мрежама. Напросто, ово је превише! Реакција коју је
ова реч побудила је сасвим оправдана. Национална свест је прорадила јер је ово
реч која је прелила чашу. Рецимо већ једном: ДОСТА ВИШЕ!
Као да нам није доста фотки, селфија и таговања него сад још и ово! Али ни ту
се „таблоиди за децу”, јер можемо их слободно тако назвати, нису зауставили.
Не, не! Готово истовремено, запљуснуо нас је драматичан компаратив одавно
прихваћеног придева КУЛ. Тај
компаратив, нећете веровати, гласи КУЉИ!
Морамо разумети да ако дозволимо да се овакве ствари дешавају у новинама да ће српски језик и књижевност нестати за највише десет година, јер овде се не ради само о туђицама које разарају ткиво српске лексике, овде је већи проблем у томе што ове страшне стране речи преузимају српске морфолошке моделе, што је, сложићете се, катастрофа једна!
Сви знамо да је одавно већ култни Речник српског језика Милана Вујаклије, који се одавно популарно зове само „Вујаклија“, онако од миља, фамилијарно и колоквијално, наменски и лепо, срж, душа и праискон српског језика и књижевности. На темељима тог Речника треба да опстајемо и на њему подижемо децу, као што су и наши родитељи на њему подизали нас.
Смиљка Ружичић
(Ауторка је сарадник Института за очување бића, душе и тела)