субота, 03. септембар 2016.

СПАСИМО СРПСКИ ЈЕЗИК: Туђице су веће зло од страних обавештајаца!


Пише: Љиљана Чукић


Пре неки дан пролазим поред Безистана на Теразијама и угледам натпис: „Pizza на парче”. То не би било тако страшно да поред тог натписа моји драги суграђани нису пролазили ни не осврћући се на ову скаредност. Pizza! Није им довољно што преузимамо страну реч, него је још и пишемо у оригиналном, италијанском облику! И нико да застане пред овом бласфемијом! Неки чак отворе новчаник и купе то парче те ужасне туђице и наставе својим путем као да се ништа није догодило. Знам, посматрала сам их добрих сат времена. Њих укупно осамнаест. Како их није стид?
Како их није стид?
Поновићемо ово питање, а видећете и зашто.
Није их стид зато што су некултурни, монголоидни, антипротивни, скврчени у своје ситне чауре обећаног европејства. Зато што су идиоти, дебили, морони, кретени и имбецили.
Чак ни то не би толико скренуло моју пажњу да на само тридесетак корака даље нисам наишла на други киоск на ком је писало „Бечка шницла у лепињи”. Шта, ми немамо гибаницу па су нам потребни овакви увозни артикли? И то поховани! Као да ми не знамо за панирање па нам је поховање потребно?
На крају, морам да кажем, иако ми је „Политика” указала то поверење да пишем о красотама и дивотама српског језика, ипак не могу даље. Већ сам се изнервирала. Због тога овај текст завршавам прерано, без обећаног броја карактера и пре времена. И одричем се хонорара у име кампање „Спасимо српски језик”.

Ауторка је сарадница на пројекту „Зелена учионица” и чланица је Удружења књижевника и књижевница

2 коментара: