Najpre, dajem tačan transkript intervjua koji sam dao za Novosti novinarki Dragani Matović, a posle i link na tekst u Novostima koji je danas izašao. Pa vi sami procenite da li se radi o nečem slučajnom ili namernom, tendencioznom ili slučajnom. Naročito skrećem pažnju na to da kad ja kažem NIJE, u Novostima izlazi JE, čime se moj iskaz dovodi do apsurda.
1. Poruke u okviru akcije "Negujmo srpski jezik" nalaze se na
beogradskim bilbordima i u televizijskim spotovima, a promovisu ih poznata
glumacka, knjizevna, muzicka i novinarska lica. Smatrate li da nam je
takva akcija potrebna zato sto ne poznajemo dovoljno srpski jezik?
Naravno. Jezik je živ organizam i stalno se menja sam od sebe. Kad se ne bi menjao, to bi bio mrtav jezik. Ne treba nam latinski nego srpski.
6. Mozete li uporediti predjasnje koriscenje jezika u komunikaciji sa
danasnjom promenom, a koju je nametnula brza i poslovna komunikacija?
Nije
to tako velika promena kao što vam se možda čini. Samo smo za prilično
kratko vreme primili mnogo novih reči jer su naprosto izumljene nove
stvari, ali nemam utisak da je time jezik opterećen. Onaj kome ti izumi
nisu potrebni, on ne mora ni da zna značenje tih reči. Ne vidim nikakvu
promenu u komunikaciji, osim što je potrebno malo više tehničkog znanja
za njeno koriščenje. Desile su se promene u načinu komunikacije, ali ne i
u jeziku.
7. Svojevremeno ste izjavili da bi trebalo da pazimo sta pisemo na
internetu, jer moze da bude opasno. A, sta i kako se zapravo pise na
internetu?Nisam to rekao iz jezičkih nego iz političkih razloga.
----
A ovde je link na tekst koji je tamo izašao:
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:582261-Cemu-pravopis-kad-pisemo-samo-SMS
1. Poruke u okviru akcije "Negujmo srpski jezik" nalaze se na
beogradskim bilbordima i u televizijskim spotovima, a promovisu ih poznata
glumacka, knjizevna, muzicka i novinarska lica. Smatrate li da nam je
takva akcija potrebna zato sto ne poznajemo dovoljno srpski jezik?
Najpre
treba reći da je prvi deo te akcije bio mnogo napadniji i gori od ovog
drugog. Prvi je bio praktično ponižavajući za čitavu naciju. Kao da su
nam govorili: „Vi ste toliko nepismeni da to nekulturno i bezobrazno”. U
drugom su ipak isplivale neke poruke sa smislom, kao što je na primer
ona da nije pogrešno koristiti oblik zadnji u značenju poslednji i da
nije pogrešno reći celo vreme. Od toga ipak ima neke koristi. Ruše se
jezikčke zablude koje se čak i po školama šire. To su kao neki mitovi.
Čak i u školama decu uče tim izmišljenim mitovima. Ali svejedno, ne
vidim neki dubok smisao te akcije. Mnogo više deluje kao promovisanje
gradskih vlasti (Zašto samo gradskih a ne i republičkih? Šta, samo je
Beograd nepismen?), što sigurno i jeste. Međutim, ti bilbordi su više
izgledali kao reklama za izdanja Matice srpske, što je dobro jer Matica
nema para, a ovo je poteralo ljude da kupe te rečnike i gramatike.
2. Da li se danas moze govoriti o postojanju jezicke kulture? Kakvo je po
vašem mišljenju stanje u srpskom jeziku?
2. Da li se danas moze govoriti o postojanju jezicke kulture? Kakvo je po
vašem mišljenju stanje u srpskom jeziku?
U
srpskom itekako postoji jezička kultura. Mnogo više čak nego u mnogo
većim jezicima ili u onim koji su tako mali da se čuvaju kao kap vode na
dlanu.
3. Cini se da se jezicko obrazovanje obicno vezuje za gramaticka i
pravopisna pravila, koja vecina ne zna, pa otud i misljenje o generalnoj
nepismenosti. Ko je, po vasem misljenju, pismen?
3. Cini se da se jezicko obrazovanje obicno vezuje za gramaticka i
pravopisna pravila, koja vecina ne zna, pa otud i misljenje o generalnoj
nepismenosti. Ko je, po vasem misljenju, pismen?
Pismen
je svako ko ume da čita i piše i da ima osnovno poznavanje rada na
kompjuteru. Tako i stoji u upitniku Statističkog zvaoda po čijem popisu
je 2012. bilo 1,8 nepismenih. To je upola manje nego na prethodnom
popisu.
Jezičko obrazovanje se izgleda više vezuje za nepravljanje grešaka u govoru i pisanju, što je prevelik zahtev. Niko kome filologija nije struka nije obavezan baš toliko da poznaje normu, a to znači da ima pravopis u malom prstu. To nemamo čak ni mi lingvisti i književnici. Vrlo često moramo da proveravamo nešto u Pravopisu. To moraju da rade čak i lektori kojima je to posao.
4. Zasto ne uspevaju povremeni pokusaji da se iz srpskog jezika izbace
strani izrazi? Da li odrasli danas razumeju jezik kojim govore mladi?
Jezičko obrazovanje se izgleda više vezuje za nepravljanje grešaka u govoru i pisanju, što je prevelik zahtev. Niko kome filologija nije struka nije obavezan baš toliko da poznaje normu, a to znači da ima pravopis u malom prstu. To nemamo čak ni mi lingvisti i književnici. Vrlo često moramo da proveravamo nešto u Pravopisu. To moraju da rade čak i lektori kojima je to posao.
4. Zasto ne uspevaju povremeni pokusaji da se iz srpskog jezika izbace
strani izrazi? Da li odrasli danas razumeju jezik kojim govore mladi?
Zato
što je srpski jako podložan stranim rečima. Oduvek je bio. Prosto je
takav tip jezika. Lako usvaja tuđice ili pozajmljenice (jer neke reči
zaista samo pozajmimo i one nestanu jer se pokažu nepotrebnima).
Odrasli apslotno razumeju jezik mladih. Pa to je isti jezik. Samo je registar drugačiji. Nije čak ni dijalekat.
5. Da li su nastale promene u jeziku bile neminovne?
Odrasli apslotno razumeju jezik mladih. Pa to je isti jezik. Samo je registar drugačiji. Nije čak ni dijalekat.
5. Da li su nastale promene u jeziku bile neminovne?
Naravno. Jezik je živ organizam i stalno se menja sam od sebe. Kad se ne bi menjao, to bi bio mrtav jezik. Ne treba nam latinski nego srpski.
6. Mozete li uporediti predjasnje koriscenje jezika u komunikaciji sa
danasnjom promenom, a koju je nametnula brza i poslovna komunikacija?
7. Svojevremeno ste izjavili da bi trebalo da pazimo sta pisemo na
internetu, jer moze da bude opasno. A, sta i kako se zapravo pise na
internetu?Nisam to rekao iz jezičkih nego iz političkih razloga.
----
A ovde je link na tekst koji je tamo izašao:
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:582261-Cemu-pravopis-kad-pisemo-samo-SMS
Нема коментара:
Постави коментар