The Arrival - Film po ukusu svakog sem za one koji se razumeju u film i lingvistiku

Arri­val! Dola­zak! Napo­kon viso­ko­bu­džet­ni film koji se bavi lin­gvi­sti­kom. Bar su mi ga tako naja­vi­li. Kakva sre­ća, kakva radost!  

A onda je film počeo i odmah sam se pri­se­tio slič­nih situ­a­ci­ja iz holi­vud­skih fil­mo­va. Čim se ima­lo raz­u­meš u neš­to što veći­na sta­nov­niš­tva zemlji­ne kugle ne zna, po pra­vi­lu će infor­ma­ci­ja biti pogreš­na jer tako je dra­ma­turš­ki lak­še, a i što bismo se pita­li za stva­ri o koji­ma malo njih išta zna. Seti­mo se samo u koli­ko fil­mo­va se poja­vlju­je srp­ski ili hrvat­ski jezik koji je ili pred­sta­vljen kao ruski ili kao neki tamo stra­ni jezik. Sećam se i nekog fil­ma u kom iz šume pobe­do­no­sno izra­nja Bert Rej­nolds drže­ći u ruci glji­vu muha­ru (Ama­ni­ta musca­ria), izja­vlju­ju­ći da se radi o naj­o­zlo­gla­še­ni­joj i naj­o­trov­ni­joj glji­vi na sve­tu navo­de­ći latin­ski naziv Bole­tus sata­nas. A niti je muha­ra otrov­na (malo je halu­ci­no­ge­na) niti je Bole­tus sata­nas, iz poro­di­ce vrga­nja, baš tako otro­van. Otro­van je otpri­li­ke kao i krom­pir u siro­vom sta­nju. Ako ga poje­de­te, može­te dobiti tem­pe­ra­tu­ru i even­tu­al­no dija­re­ju.

E, upra­vo tako je i u ovom fil­mu s lin­gvi­sti­kom. Ona­ko kako nelin­gvi­sti shva­ta­ju lin­gvi­ste. U ovoj bran­ši odav­no kru­ži šala koja se zove „A koji jezi­ci?”, a to je pita­nje koje vam 90% lju­di posta­vi kad im kaže­te da ste lin­gvi­sta. Po opštem shva­ta­nju, lin­gvi­sta je čovek koji zna mno­go jezi­ka, a ako je vrhun­ski lin­gvi­sta kao što je Luiz Benks (koju glu­mi Ejmi Adams), ili što bi rekao stro­gi ali poš­te­ni pukov­nik Veber (Forest Vite­ker) „On the top” čim je pre dve godi­ne za ame­rič­ku voj­sku uspe­la da pre­ve­de tekst sa per­sij­skog (far­si­ja, molim lepo, tako zvu­či egzo­tič­ni­je), zna­či da zna apso­lut­no sve jezi­ke ovo­ga sve­ta (pa pre­da­je na Har­var­du, maj­ku mu) i da će auto­mat­ski kao od šale pre­ve­sti i neke nemuš­te zvu­ko­ve koje ispuš­ta­ju van­ze­malj­ci. 

Ipak, ovaj film nije baš tako nai­van. Ispo­sta­vi­će se, kao što i veći­na lju­di naga­đa, da jezik van­ze­ma­lja­ca nije baš tako jed­no­sta­van i da ga Luiz neće tek tako savla­da­ti. Oko toga se zapra­vo i vrti rad­nja ovog fil­ma. Oko pre­vo­đe­nja van­ze­malj­skih poru­ka na engle­ski. Luiz će bez sum­nje u tome uspe­ti, mada nije objaš­nje­no kako, ali i to je sve po kli­šeu današ­njih fil­mo­va, ona­ko lin­čov­ski, zaple­ti do izne­mo­glo­sti, a ras­ple­ti kako znaš i umeš, ili, još bolje, ne ras­pli­ći uopšte pa nek se publi­ka pita i nek se tri­pu­je da je gle­da­la neš­to jako pamet­no.

Da su lin­gvi­sti kon­sul­to­va­ni za ovaj film ipak nema sum­nje. Vero­vat­no je neko od njih došap­nuo sce­nar­sti­ma da će dra­ma­turš­ki zgod­no ule­te­ti Vorf-Sapi­ro­va hipo­te­za, koja se u fil­mu dodu­še zove teo­ri­ja, što zna­či da je doka­za­na. A nije. Radi se o jed­noj od broj­nih lin­gvi­sti­čkih plu­ta­ju­ćih pret­po­stav­ki koje nikad nisu doka­za­ne. Ali dobro zvu­če, pogotovo na filmu. Sazna­će­mo i da je u sred­njem veku u Por­tu­ga­li­ji jezik sma­tran umet­noš­ću. Luiz narav­no savr­še­no zna i man­da­rin­ski jer, ne tre­ba ni pita­ti, ipak je lin­gvi­sta on the top. Čak ćemo nai­ći i na jed­nu lin­gvi­stič­ku poša­li­cu u vezi s nastan­kom reči ken­gur. Isto sta­ru lin­gvi­stič­ku foru, ali za širo­ke mase novu. Nemalu ulogu igra i fantastični palindrom, toliko popularan u zadnje vreme. Ja lično nisam shvatio kakvu ulogu ima u filmu, ali izgleda da je autor hteo da nam saopšti da se u njemu krije odgonetka.

A što se tiče samog fil­ma, sve je po današ­njim stereotipima Holi­vu­da i nema sum­nje da ovaj film puca na broj­ne nomi­na­ci­je za Oska­ra. Sve je tu što tre­ba. Film pre­du­go tra­je, barem 100 godi­na, fleš­be­ko­va i real­no­sti meša­nja sa sno­vi­ma kol'ko voliš, foto­gra­fi­ja raz­bi­ja, fokus uvek bez greš­ke na pra­vom mestu, spe­ci­jal­ni efek­ti – libo vugla, pate­tič­ni poro­dič­ni odno­si bez obzi­ra na žanr za sva­ki slu­čaj u prvom pla­nu, a fabu­la se ras­ta­pa što film dalje odmi­če da se na kra­ju ne bi raz­ja­sni­lo niš­ta, ali tu su narav­no i zli Kine­zi, Rusi i za sva­ki slu­čaj Sudan­ci i Paki­stan­ci (valj­da zato što su musli­ma­ni). I, narav­no, odva­žni, hra­bri i poš­te­ni Ame­ri­kan­ci koji ne samo da spa­sa­va­ju svet od opšte kata­stro­fe nego dopri­no­se i pomi­re­nju među zara­će­nim naci­ja­ma. Baš ko na fil­mu. 

Ne pro­pu­sti­te ovo veli­ko ostva­re­nje i pove­di­te sa sobom svo­je naj­dra­že. 

Tag: prikaz, recenzija, kritika