Интервју за Политикин Магазин поводом Српског речника синонима Павла Ћосића – Прва верзија

Овај интервју се ни у исправљеној ни у неисправљеној верзији није појавио у овим новинама. Свеједно, верујем да ће многима бити занимљив за читање, а на моменте и смешан.

1. Које особине у нашем менталитету имају највише синонима?

Менталитет нема никакве везе са синонимима. Макар то никад није доказано. Претпостављам да ипак мислите на концентрацију синонима унутар неког значења. О томе би се могло говорити, али опет не бисмо дошли до менталитета јер се синоними подједнако гомилају у свим нама познатим језицима.

2. Да ли је тачно да има мого речи ѕа глупост а мање за памет?

Није, али вероватно сте до ове констатације дошли итерпретацијом неког од бројних и лоших наслова о Речнику синонима у нашој штампи. То ме прогања још од првог издања од пре десет година. На некој од промоција сам рекао да сам приметио да за глупана имамо седамдесетак синонима, а за паметног човека практично ниједан. Е сад, како је све то интерпретирано за све ове године, и то по правилу у насловима и по правилу уредничким, а не новинарским, то је сасвим друга прича, тако да није чудно да је дошло до ових глувих телефона.
Реч глупости и памет имају отприлике једнак број синонима, али немају глупан и паметан човек. За паметног човека имамо само неколико жаргонизама, колоквијализама и књишких или ретких речи. Међутим, ту нема ништа чудно. Једноставно, у језику не постоји толика потреба да се именује паметан човек именицом. Лакше је придевом. А за глупана, будалу, тиквана, кретена имамо потребу јер се именице с пежоративним значењем чешће појављују у говору. И то опет није карактеристично само за српски него за све савремене језике.

3. И кад смо код тога да ли то нешто значи, ако имамо више синонима ѕа рецимо поквареност него поштење, да ли то значи да су особине у једном народу развијеније које имају више синовима?

Тачно је да се синоними, нарочито ако су етикетирани као колоквијализми, дијалектизми, регионализми, жаргонизми или вулгаризми више гомилају око негативних особина јер су оне више на мети критике и напада на противника. Ако за неког желимо да кажемо да је поштен човек, исказаћемо то на неколико пристојних начина, али ако за неког хоћемо да кажемо да је покварен, препреден, дрзак или лицемеран, наравно да ће нам тад требати арсенал много јачих и увредљивих речи, као што су рецимо хуља, одљуд, олош, морални имбецил, а ако бисмо ишли још даље, онда и гњида или смрад. Међутим, морам поново да поменем, ово нема никакве везе са менталитетом него са друштвеним односима и типично је за све језике којима се ми лексиколози служимо.

4. ово је ваше допуњено иѕдање, па ме интересује на чему сте сада давали акценат, којим особинама, односно речима?

Ниссам се равнао у односу на особине. Зашто бих? Речник синонима је тезаурус, списак свих речи једног језика и једини начин да буде објективан и представља реалну слику у језику је да све речи третира равноправно.

5. Како стојимо са речима: искреност, племенитост, господственост, скромност, смерност, да ли имају развијене синониме? Или су много бројније оне негативне, и како то тумачите?

На ово питање сам већ двапут одговорио и заиста не разумем зашто толико инсиситрате на томе да су речи за негативне особине много бројније од оних за позитивне. Да бисте доказали да смо ми један народ који више воли лоше него добре особине? Ако је тако, подсетићу вас да овим истим језиком говори још три народа поред српског и да сви они имају исте синониме за исте особине, а ипак се не би могло рећи да су ти народи нарочито сложни. Они су од оснивања заједниче државе на ратној нози и све време су, а то траје још увек, ратовали управо преко заједничких синонима.

6. Како тумачите толике тако бројне жаргонизме и зазирање од њих од страбне лексиколога?

То је добро питање. Не важи то само за жаргонизме него и за све речи које имају икакве везе за сексом. Примера ради, ни у једном речнику који издала нека од државних институција нећете наићи на обичну латинску и медицинску реч пенис. Таква одлука је мало несхватљива и може се приписати једино неком пуританизму или лажном моралу. Додуше, има ти у мало традиције. Вук је и сам у другом издању Српског речника био принуђен да избаци оно што се у лексикологији зове вулгаризмима, а у нашем речнику народским речима и у речнику се поред жаргонизама и фамилијаризама појављују чак и као главне одреднице.

7. Који су вам  најинтереснтнији жархгонизми и колоквијализми,

Који су сада најпопуларнији (жаргонизми и колоквијализми)

Живимо у време презасићености жаргоном тако да чак и оне речи које су некад имале највише жаргонских синонима, као пандур на пример, практично више ниједан од њих није у употреби па сви слојеви и генерације друштва дротове, муријаше и сл. зову напросто полицајци.

8. Ваша књига има преко 1.300 страна, колико је то година рада?

Са прмоције Српског речника синонима
у Библитеци града Београда
(4. април 2019)

То је немогуће израчунати јер би се у то рачунао само ефективан рад и још би се морало сабрати са радом сваког од сарадника. У сваком случају, прве странице овог речника написане су још давне 1991. године.

9. За кога сте писали ову књигу и сакупљали речи?

Најпре за себе јер сам схватио да нам у лексикографији недостаје једно овако згодно помагало за писање. Да се присетимо неких речи које иначе добро познајемо, али немамо навику да их користимо. Други важан циљ оваквих лексикона је да уз њихову помоћ лако можете да промените стил писања и знатно обогатите свој израз.

Разговор водио Драгољуб Стевановић