Krastavci i jagode

Krastavci i jagode

Svojevremeno, valjda negde početkom 17. veka, na severu Engleske su živela samo tri krastavca. I bili su super ortaci. Miki, Steva i Jagoda. Miki je radio kao konstruktor projekata za engleske železnice, sve preko neta i skajpa, Steva je pokušavao da se probije u muzičkoj industriji, a Jagoda je bila lezbača.
Da se razumemo, u principu je nebitno za nekog kao prvu kakakteristiku navoditi seksualno opredeljenje, ali Jagoda je na tome insistirala i mi to poštujemo. To što je bila profesor na univerzitetu, gde je predavala starogrčku filozofiju, i sama je smatrala manje bitnim za nju kao Jagodu. A da se podsetimo da je Jagoda krastavac.

I družili su se, a pošto su bili komšije, uglavnom su se dogovarali kod nekog na gajbi. Ređe se događalo da zajedno negde izađu u polje ili da se druže sa ostalim povrćem po kafićima. Jedino što bi ponekad otišli na nečiju svirku, ali i to ako su znali ekipu.

U svakom slučaju, jednom Steva pokrene priču o Isusu Hristu. Nije imao pojma o njemu, njegovom životu, ničemu skoro, osim nekih osnovnih podataka. A pošto je bio Uskrs, setio se pa je pitao Jagodu i Mikija:

-         A ko je zapravo bio taj Isus Hrist o kom se toliko priča? Ono što ja znam o ovom događaju je da je on na današnji dan umro, ali na koju foru je umro ako su ga samo okačili na krst?

-         Umro je danas, ali je vaskrsao u nedelju.

-         Dobro to, ali na koju foru je umro tako brzo samo zato što su ga okačili na krst? Čuo sam da negde tamo na Balkanu ima ljudi koji nabadaju druge na kolac i oni ostaju živi i po nedelju dana.

-         Ma ne kapiraš. To je mit. Nije bitno šta je istina nego šta je ušlo u mitologiju. Nebitno je što je neverovatno.

-         Ček, a ti veruješ da je bilo tako?

-         Ne verujujem, ali šta ima veze? Bitna je tradicija.

-         Kakva bre tradicija? Šta, sad svi farbamo jaja zbog nečega u šta niko ne veruje. Jel shvataš koliko je to debilno? OK što to ljudi rade, nego što to radimo i mi krastavci i plavi patlidžani i kukuruz i pšenica i svi... jebote, pa čak i neke vrste voća. Dunje, primera radi, isto farbaju jaja.

-         I neke vrste jagoda – napokon se i Jagoda uključila u razgovor.

-         Eto vidiš, i jagode. A zašto?!

-         Ma bre, Stevo, pusti nas na miru i uzmi dim ovog bubrega. Držim ti ga ispred nosa već tri sata!

Posle ovog momenta, nastao je priličan muk i nekako neprijatna situacija jer se Steva odjednom dokačio jedne tako relativno osetljive i pipave teme. Od ovog momenta zbog toga ovu priču treba čitati između redova jer ono što bude pisalo u redovima ili će biti jako dosadno ili će se nadovezati na ovu osetljivu priču. A
Zaista, ono što piše među redovima ponekad ume da bude zaista jako važno. Ponekad toliko važno da prevazilazi i ta priča, kao što i sami znate, ume da bude ili nešto tu kao angažovana, ili utone u samo osnovnu priču ili poruku. Za čitanje među redovima samo treba biti dovoljno vešt. Mali je broj ljudi koji je
kolotečinu same činjenice što je osnovna tema u suštini dosadna, tako da i to sve
u stanju da čita između redova. To se zapravo samo tako kaže, ili mnogi tako bar misle, ali čitati između redova nije
na kraju bude samo dosadno i ništa drugo. Primera radi, mogao bi u ovom tekstu
samo metafora. Između redova se zapravo nalazi vrlo konkretan i vrlo čitljiv tekst, samo je problem u tome što ga
da se pojavi i sam Sveti Sava, i to u nekoj erotskoj pozi. Moglo da bude i
ne vide svi. Tako je došlo do zabune da se radi o metafori. A nije. Sad ćete videti šta sve može da piše između
šokantno. Recimo krastavci s početka priče. Zamislite Svotog Savu koji se
redova. Može da piše čak i to da je totalna zabluda da ljudi postoje, pa uprkos tome što je između redova, mnogi će
samozadovoljava nekim od tih krastavaca. A lako bi moglo da se dogodi da niko,
to ne samo uspeti da pročitaju, nego će to shvatiti toliko ozbiljno da će to proširiti svima kao neku neoborivu istinu,
ni ne primeti da je ova blasfemija napisana samo zato što je ono između redova
i to samo zato što će ih ubediti da su to pročitali između redova. Shvatate li, dakle, kolika je moć čitanja između
toliko svima interesantnije i neverovatnije da će ovaj podatak potpuno
redova? Ona je toliko jaka da se na kraju ispostavlja da je neuporedivo važnija od svake druge. Jedino ono što piše
prenebregnuti.
između redova je zapravo istina. Pa zar nije to opštepoznata činjenica?
Dakle, da se vratimo na ono što je glavna poruka ovog što piše između redova – ljudi ne postoje! Čovečanstvo ne postoji. Istorija čovečanstva ne postoji. Istorija filozofije ne postoji. Čak ni ono o čemu su krastavci s početka priče pričali ne postoji. Ne postoji ni Isus Hrist, ni Pontije Pilak, ne postoji ni Uskrs, ništa bre ne postoji osim ona tri krastavca s početka priče:

Jagoda je, uprkos tome što je predavala starogrčku filozofiju u Kembridžu, donekle više stalo do peršuna. Peršun je bio njena velika ljubav još od ranog detinjstva. Čak su se jednom kao deca zakleli jedno drugom da će se, kad porastu, uzeti, da će biti muž i žena. A onda se dogodio taj čuveni pomor krastavaca na severu Engleske zbog kojeg je peršun, a misli se na peršuna Džordža Lenona, posle kog je on mislio da je i Jagoda u njemu stradala. A nije. Nekim čudom, ona je preživela i sad sedi kod Mikija na gajbi i razmišlja o Džordžu Lenonu i njihovoj priči. To je ponuka na pitanje:

-          Čekajte, nešto se mislim... Kako je moguće da Džordž ne zna da sam ja još uvek živa ako radim u Kembridžu? Osim toga, ja sam javna ličnost. Malo-malo se pojavljujem u medijima. Dajem neke izjave, pitaju me za svašta. Nemoguće da nije provalio da sam živa....

Tu se i Miki i Stale samo pogledaju i prećutnim pogledom shvate da joj kažu istinu. Uostalom, prošlo je već čitave dve godine od pomora krastavaca i čitave epizode s peršunom Džordžom Lenonom. Obojici je bilo jasno da je ovo pravi momenat da Jagodi to i kažu.
-     Slušaj, Jagoda, izgleda da je došlo krajnje vreme da saznaš istinu.

-          -     Čekaj bre, Miki, pusti mene da ispričam priču.

-      -   A šta ima veze ko će je ispričati?

-       -   Zato što ima jedan detalj koji ti ne znaš a ja ga znam.

-       -  Stvarno?! Dobro, onda ajde ispričaj ti.

-       -   Šta bre?! Ispričajte mi šta se desilo! Jebe mi se za detalje!

-        -  Ok, Jagoda... Ukratko, Džordž Lenon je mrtav. Poginuo je!

-        -  Molim?!

-        -  Da, poginuo je i to baš na Dan pomora skakavaca.

-        -  Kako?!

-        -  Tako što je uzeo sa sobom punu vreću leda i krenuo da te spasava.

-        -  Ne seri?!

-        -  Da.... i onda je usred tog haosa, dok je jurio na mesto nesreće, naleteo na džinovsku - hobotnicu koja ga je zgazila i pojela!

-        -  Ajoj – reče Jagoda i briznu u plač, ali se tu našao uvređenim Miki s pitanjem:

-       -   A šta ja tu, majke ti, nisam znao?

-       -   Pa nisi znao da je poneo punu vreću leda.

-       -   Aha - skrušio se Miki i priznao  -  Fakat, to stvarno nisam znao.

KRAJ