четвртак, 25. август 2016.

СПАСИМО СРПСКИ ЈЕЗИК: Да ли заиста правимо пуњене тиквице?

Пише
Милан Зонић

У последње време смо затрпани необичним језичким недоумицама. Постављају се свакојака питања која наизглед делују збуњујуће. Но, свако питање има какав-такав одговор.
Пре неки дан у једној куварској емисији имали смо прилику да чујемо реченицу „Правимо пуњене тиквице". Ова накарадна реченица увукла се одавно у уши наших говорника. Овај бесмислени плеоназам, као и многи други, последица је небриге над српским језиком. Исправно је „Пуним тиквице”. Правити пуњене тиквице је исто као вршити радњу пуњења паприка, подједнако рогобатно и ружно. Нажалост, ову апсурдну синтагму прихватили су и наше домаћице па чак и професионални кувари. Како можемо да правимо нешто што је већ напуњено?
На сличан апсурд наилазимо у још једном кулинарском специјалитету који се често прави код нас. Јаја на око! Каква глупост. Та не једемо јаја на око него на уста. Овај устаљени израз представља праву малу срамоту за наш народ и сваки странац ће јој се смејати кад чује за њу. Овакав начин припреме јаја треба се једноставно називати: пржена јаја тако да се жуманце не одвоји од беланцета, а сам начин припреме: пржење јаја на начин да се жуманце не одвоји од беланцета, као што је случај у свим културним језицима.
Ови и слични примери нису само последица небриге, него и лењости нашег народа, али и стручњака који недовољно често указују на овакве аномалије.

Аутор је професор на Мегатренд универзитету на одсеку журналистика.

3 коментара:

  1. Profesore Zoniću, daleko je otišao taj nehaj jezički, dakako. To s jajetom baš je nezgodno. Navikosmo, razmišljanju neskloni, jaja očima prislanjati. Otvoriste mi vid očinji, jasno je da se jaja samo usnama mogu prineti i na nepcima topiti. Uostalom, i tikvice samo na usta ulaze. Mladi s Megatrenda biće vrsni žurnalisti, alal vera, gosn Zoriću. Živi bili!

    ОдговориИзбриши
  2. Hvala, draga i poštovana Wanda. Iz vašeg kratkog komentara se vidi da ste vrsni poznavalac srpskog jezika.

    ОдговориИзбриши
  3. Поздрав за Уанду, као и за све у студију и режији (не знам да ли је то правилно, прим. аут.), а посебно за професора, стручњака који је одлучио да довољно често указује на аномалије.

    ОдговориИзбриши