U skupštinskoj proceduri Zakon o limitiranju prava na smeh

Beograd, 5. jul 2019 (izvor Zeta) - Na dnevnom redu narednog skupštinskog zasedanja naći će se i specijalni zakon koji će ograničiti pravo građanima na smejanje, koji je već nazvan Nije smešno. Kako saznaje neimenovani izvor iz redova SNS-a, ovaj će se zakon primenjivati protiv svih onih koji se neumereno smeju pripadnicima vladajućih stranaka, ponajviše SNS-a. Ideja za ovaj zakon potekla je od Nebojše Stefanovića zvanog Slina, Aleksandra Vulina zvanog Tetkin Vojnik, Milana Babića zvanog Vazduplohov Ubica, Marka Đurića zvanog Aplauz i Gorana Vesića zvanog Vesić Goran. Predsednik Aleksandar Vučić se, kako navodi ovaj izvor, nije mešao u ovaj nacrt jer njega narod voli i niko njega ne ismeva i svi mu oduševljeno mašu kad izađe na terasu predsedništva, što on čini svakodnevno i s velikom radošću.

U predlogu ovog zakona piše da će se najoštrije kažnjavati smejanje koje izaziva rukovodstvo SNS-a, pa zatim i svi ostali iz vladajuće koalicije. Ono će najviše biti kontrolisano preko društvenih mreža i taj posao će obavljati odeljenje za Visoko-tehnološki kriminal, ali i preko građana koji budu prijavljivali svoje komšije i kolege ukoliko ih uhvate u neobuzdanom smejanju. Predviđene kazne za smejanje kreću se između šest meseci do doživotne robije, zavisno od toga ko se ismeva i kolikim intenzitetom se ispoljava. Primera radi, jedan tzv. smajli na društvenim mrežama, ukoliko se bude nalazio ispod šale na račun nekog od ministara ili zamenika gradonačelnika, kažnjavaće se kaznom od godinu dana zatvora. Najteža dela, kao što su smišljanje satiričnih tekstova, karikatura, mimova i sl, ukoliko su upereni protiv najviših funkcionera kažnjavaće se doživotnom robijom bez mogućnosti pomilovanja. S druge strane, pristalice, članovi i simpatizeri SNS-a moći će da se šale na račun drugih bez posledica, jer, kako se ističe u predlogu zakona, njihovim šalama se ionako niko ne smeje.
Kako se očekuje, sam zakon o smejanju biće na snazi od 1. septembra s početkom školske godine i odnosiće se isto tako i na maloletna lica. Ona će do punoletstva biti kažnjavana kućnim pritvorom i javnim batinanjem šibom po guzi.
Na pitanje naših novinara zašto je ovaj zakon u skupštinskoj proceduri i zašto tako hitno, anonimni izvor nam je odgovorio da je to zbog toga što neke funkcionere mnogo nervira kad im se drugi smeju.

Aleksandar Vulin zvani Tetkin Vojnik
Foto Tongo Klipsić

Divlja svinja pala na glavu francuskom turisti u centru Beograda nakon što je skočila sa garaže na Obilićevom vencu (FOTO)

Divlja svinja koju vidite na fotografiji Ivana Mirosavića usmrtila je svojim padom francuskog turistu Krisa Tatona. U potpunom šoku, Vlada Srbije odmah se izvinila celokupnom francuskom narodu i napomenula da se verovatno radi o slučajnosti što je ljudski život u ovoj više nego neočekivanoj situaciji izgubio jedan stranac, a ne domicilni stanovnik koji ima srpsko državljanstvo. Ali, kako se dalje ističe u izvinjenju upućenom celom francuskom narodu, ipak se radi o turističkoj zoni koja je prepuna vrlo primamljivih kafića i restorana, a pride je pešačka zona, tako da su šanse da pogine jedan strani državljanin ili domicilni otprilike 50:50%, odnosno fifti-fifti, kako se izrazio predsednik Vučić, što drugim rečima znači da ne moramo da damo još milion evra za obnovu Notr-Dama.
E sad, nastavlja se u saopštenju Vlade Srbije celokupnom francuskom narodu, to što je pala divlja svinja, odnosno vepar (fr. sanglier), koji je i srpskom narodu poznat iz avantura Asteriksa i Obleksa, desilo se još slučajnije. Nije kao što ste prvo pomislili da mi u garažama držimo veprove, nego je ovo neki nesrećnik koji je pobegao sa Velikog ratnog ostrva zbog vodostaja Dunava i Save. A vi verovatno pamtite kako je to nezgodna situacija. Tad odande moraju da se evakuišu svi, uključujući divlje svinje, jako dobri plivači, a ujedno i vrsta divljači koja iz nepoznatih razloga živi u centru grada, na tako divnom mestu. To ćemo još ispitati i javiti vam šta smo saznali. Za najviše dva-tri dana.
Sve najbolje!
Poyy

Žene u crnom se grupno učlanile u SNS

Nakon uspešnog protesta ispred Patrijaršije u kom se tražilo pravo na abortus i ukidanje Boga i Crkve i nakon što je vladajuća stranka uslišila molbe ove umerene feminističke organizacije, Žarana Jelić, predsednica udruženja, obznanila je da Žene u crnom kolektivno pristupaju SNS-u.
„Zajedničke vrednosti spajaju ove dve organizacije”, istakla je Jelić „među kojima nesumnjiv otpor prema klerofašističkoj organizaciji SPC, način finansiranja, odnos prema Kosovu koje treba što pre priznati kako bismo pristupili EU i Poljskoj, stav da i žene imaju pravo da se školuju, izlaze na nameštene i nepoštene izbore, budu predsednice Vlade, podjednako su sklone kršenju Ustava, ne obaziru se na one koji misle drugačije od njih, neće da razgovaraju ni sa kim osim sa ratnim zločincima i još mnogo, mnogo toga drugog….”.



Inicijativa za ovaj spoj je potekla još od predsedništva SNS-a pre nekoliko meseci, a pretpostavlja se da je na to uticala i pretnja Aleksandra Vulina za štrajkom glađu ukoliko se ŽUC ne učlani u vladajuće strukture.
Iz SNS saznajemo da će sedam žena iz ZUC-a biti postavljene na direktorska mesta javnih preduzeća, dok će ostale biti razmeštene na druga radna mesta, zavisno od kvalifikacija. Među njima se nalazi i jedan muškarac.

Izvor:kornet.rs

NOVI MODEL MATSTARA OSVOJIO SRCA CELOG SVETA (JEDNOSTAVNO NENADHODLJIVE)

Bugarska obuće Matstar koja je mnogima koliko juče bila simbol za podsmeh, ovih dana je postigla nevererovatan uspeh na svetskom tržištu patika pod šifrom 00931UNI, koje su potpisane kao MADE IN EUROPE, a ne tamo nešto MADE IN CHINA, MADE IN VIETNAM i sl. što koriste najveće svetski priznate fabrike sportske odeće i prodaju mnogo slične, ali i dizajnerski i sporski, mnogo slabije, i to za modele od 8 do 10 puta veću količinu izdvojenih evra (najpoznatija evropska valuta, posle švajcarca i funte, prim. gl. i od ur.).
Stručnjaci pretpostavljaju da je ova firma postigla ovaj enormni uspeh zahvaljujući sloganu: "Najbolji način da vaše noge dotaknu i osete zemlju", dok drugi misle da je ovaj uspeh postignut dobrom dizajnerskom rešenju koje čini da ove patike izgledaju kao fotomontaža, jer, ako obratite pažnju, moglo bi vam se učiniti da su neke šarene patike prebačene u crno-belo. Postoji i treća škola, koju predvodi vrhunski američki dizajner srpsko-hrvatskog porekla Mirko Ilić, koji tvrdi da se radi o tipičnom fenomenu dobrog spoja slogana i dizajna, u stručnim krugovima znan kao "copysign".

Život je prekratak za sve osim savršenstva
00931UNI

Прелистајте речник синонима

Драги корисници,
на овој страници можете прелистати речник синонима кликом на доњи линк.

                                                             ПРЕЛИСТАЈТЕ РЕЧНИК

Sudije i advokati traže isti mito na koji ostvaruju pravo lekari | Tanjug

Na osnovu vesti da lekari imaju pravo na mito u iznosu od jedne prosečne plate, doduše uvećane po nepoznatoj logici na čitavih 54,567 dinara, svoj glas su podigli radnici u pravosuđu.

Izvor: Tanjug.
Udruženje pravosudnih radnika Srbije i Advokatska komora Srbije saglasile su se da i za njih moraju da važe ista prava kao i za sve lekare na osnovu nedavno donetog zakona u kom se legalizuje mito u najvišem nenovčanom iznosu od jedne prosečne plate.
Dragoljub Milošević, V. D. predsednika Udruženja pravnika istakao je da je nedopustivo da sudije koji pod pritiskom režima i raznim ucenama da će izgubiti posao nemaju pravo makar da budu korumpirani.
S njim se složila i Ljubinka Vidović iz Sindikata tužilaca Srbije. Ona je dodala da i uz tužbu koju oni moraju da pokrenu pod ucenom, iako im je uglavnom jasno da tuženi ni po kojoj osnovi nije kriv, da bi uz to mogla da dođe barem flaša viskija, ako ne i poneki uređaj za domaćinstvo tipa mašina za sudove. Naravno, uz priloženi fiskalni račun.
Predlog ovog zakona već je stigao u Skupštinu i biće razmotren na sledećoj sednici. Petar Martinović je ispred SNS-a najavio da će predlog verovatno biti usvojen, ali pod uslovom da se ova udruženja grupno učlane u Srpsku radikalnu stranku, kao što je bio slučaj i kod zdravstvenih radnika.
Očekuje se da će ista prava tražiti i prosvetni radnici.

Интервју за Политикин Магазин поводом Српског речника синонима Павла Ћосића – Прва верзија

Овај интервју се ни у исправљеној ни у неисправљеној верзији није појавио у овим новинама. Свеједно, верујем да ће многима бити занимљив за читање, а на моменте и смешан.

1. Које особине у нашем менталитету имају највише синонима?

Менталитет нема никакве везе са синонимима. Макар то никад није доказано. Претпостављам да ипак мислите на концентрацију синонима унутар неког значења. О томе би се могло говорити, али опет не бисмо дошли до менталитета јер се синоними подједнако гомилају у свим нама познатим језицима.

2. Да ли је тачно да има мого речи ѕа глупост а мање за памет?

Није, али вероватно сте до ове констатације дошли итерпретацијом неког од бројних и лоших наслова о Речнику синонима у нашој штампи. То ме прогања још од првог издања од пре десет година. На некој од промоција сам рекао да сам приметио да за глупана имамо седамдесетак синонима, а за паметног човека практично ниједан. Е сад, како је све то интерпретирано за све ове године, и то по правилу у насловима и по правилу уредничким, а не новинарским, то је сасвим друга прича, тако да није чудно да је дошло до ових глувих телефона.
Реч глупости и памет имају отприлике једнак број синонима, али немају глупан и паметан човек. За паметног човека имамо само неколико жаргонизама, колоквијализама и књишких или ретких речи. Међутим, ту нема ништа чудно. Једноставно, у језику не постоји толика потреба да се именује паметан човек именицом. Лакше је придевом. А за глупана, будалу, тиквана, кретена имамо потребу јер се именице с пежоративним значењем чешће појављују у говору. И то опет није карактеристично само за српски него за све савремене језике.

3. И кад смо код тога да ли то нешто значи, ако имамо више синонима ѕа рецимо поквареност него поштење, да ли то значи да су особине у једном народу развијеније које имају више синовима?

Тачно је да се синоними, нарочито ако су етикетирани као колоквијализми, дијалектизми, регионализми, жаргонизми или вулгаризми више гомилају око негативних особина јер су оне више на мети критике и напада на противника. Ако за неког желимо да кажемо да је поштен човек, исказаћемо то на неколико пристојних начина, али ако за неког хоћемо да кажемо да је покварен, препреден, дрзак или лицемеран, наравно да ће нам тад требати арсенал много јачих и увредљивих речи, као што су рецимо хуља, одљуд, олош, морални имбецил, а ако бисмо ишли још даље, онда и гњида или смрад. Међутим, морам поново да поменем, ово нема никакве везе са менталитетом него са друштвеним односима и типично је за све језике којима се ми лексиколози служимо.

4. ово је ваше допуњено иѕдање, па ме интересује на чему сте сада давали акценат, којим особинама, односно речима?

Ниссам се равнао у односу на особине. Зашто бих? Речник синонима је тезаурус, списак свих речи једног језика и једини начин да буде објективан и представља реалну слику у језику је да све речи третира равноправно.

5. Како стојимо са речима: искреност, племенитост, господственост, скромност, смерност, да ли имају развијене синониме? Или су много бројније оне негативне, и како то тумачите?

На ово питање сам већ двапут одговорио и заиста не разумем зашто толико инсиситрате на томе да су речи за негативне особине много бројније од оних за позитивне. Да бисте доказали да смо ми један народ који више воли лоше него добре особине? Ако је тако, подсетићу вас да овим истим језиком говори још три народа поред српског и да сви они имају исте синониме за исте особине, а ипак се не би могло рећи да су ти народи нарочито сложни. Они су од оснивања заједниче државе на ратној нози и све време су, а то траје још увек, ратовали управо преко заједничких синонима.

6. Како тумачите толике тако бројне жаргонизме и зазирање од њих од страбне лексиколога?

То је добро питање. Не важи то само за жаргонизме него и за све речи које имају икакве везе за сексом. Примера ради, ни у једном речнику који издала нека од државних институција нећете наићи на обичну латинску и медицинску реч пенис. Таква одлука је мало несхватљива и може се приписати једино неком пуританизму или лажном моралу. Додуше, има ти у мало традиције. Вук је и сам у другом издању Српског речника био принуђен да избаци оно што се у лексикологији зове вулгаризмима, а у нашем речнику народским речима и у речнику се поред жаргонизама и фамилијаризама појављују чак и као главне одреднице.

7. Који су вам  најинтереснтнији жархгонизми и колоквијализми,

Који су сада најпопуларнији (жаргонизми и колоквијализми)

Живимо у време презасићености жаргоном тако да чак и оне речи које су некад имале највише жаргонских синонима, као пандур на пример, практично више ниједан од њих није у употреби па сви слојеви и генерације друштва дротове, муријаше и сл. зову напросто полицајци.

8. Ваша књига има преко 1.300 страна, колико је то година рада?

Са прмоције Српског речника синонима
у Библитеци града Београда
(4. април 2019)

То је немогуће израчунати јер би се у то рачунао само ефективан рад и још би се морало сабрати са радом сваког од сарадника. У сваком случају, прве странице овог речника написане су још давне 1991. године.

9. За кога сте писали ову књигу и сакупљали речи?

Најпре за себе јер сам схватио да нам у лексикографији недостаје једно овако згодно помагало за писање. Да се присетимо неких речи које иначе добро познајемо, али немамо навику да их користимо. Други важан циљ оваквих лексикона је да уз њихову помоћ лако можете да промените стил писања и знатно обогатите свој израз.

Разговор водио Драгољуб Стевановић

Велики тродневни попуст на Српски речник синонима поводом 10 година од првог издања и 20 година бомбардовања

Српски речник синонима Павлa Ћосићa на попусту

Ново издање речника синонима, иако је изашло пре свега три месецца, већ је постало култно.
У то име, овај речник на попусту од готово 50% можете наћи у периоду од 20. до 23. марта 2019. а у вези са 10 година од првог издања и 20 година од мучног бомбардовања НАТО пакта.
Опширније о свему овоме можете прочитати овде или кликом на слику.

Примери за употребу Речника синонима

Српски речник синонима Павла Ћосића изашао је средином децембра 2018. године у суиздању Прометеја и Корнета.
Овде доносимо примере за коришћење речника. Будући да су речи унутар одредница, али и у регистру, етикетиране, уз помоћ овог речника можете сасвим изменити стил свог израза.
На основу ове једне мало апсурдне приче, можете се уверити и како.
Више о овом речнику можете прочитати овде.

ПРИМЕРИ

1. ОБИЧНО (ПРИЧА)
Луда ленштина и покварењак Миодраг Тодоровић без разлога је побегао од куће пошто је окрутно пребио своју девојку помисливши да је убио. Али то заправо није била девојка већ обична играчка, велики плишани меца. Очито прилично пијан, Миодраг је отрчао код својих родитеља и рекао им да је случајно одузео живот Лани Голубовић зато што је превише причала и каљала га да је промискуитетан. А да је у питању неспоразум и да је бежао без потребе показало се кад је Миодрага Лана назвала телефоном да га пита куда се то шета цео дан.

2. ВЕСТ ЗА ТВ, НОВИНАРСКИ

Луцкасти беспосличар и препредењак М. Т. непотребно је умакао из свог дома након што је брутално претукао своју љубавницу мислећи да је усмртио. У ствари, није то била жена него најобичнији предмет за игру, џиновски меца. Очигледно добрано припит М. Т. побегао је код мајке и оца и казао им да је нехотице погубио Л. Г. зато што је превише брбљала и блатила га да је похотан. Да се ради о бесмислици и непотребном бекству, М. Т. је сазнао кад га је Л. Г. позвала на мобилни да га пита где скита цели дан.

3. АДМИНИСТРАТИВНО, ПРАВНОШашави згубидан и превртљивац Миодраг Тодоровић без потребе се дао у бег из стана пошто је брутално изударао сопствену девојку сматрајући да је послао на други свет. Де факто, то није ни било лице женског пола него најординарнија играчка, медведић повеликих димензија. Засигурно у поприлично алкохолисаном стању Тодоровић се дао у бекство код својих најближих, те им испричао како је без намере лишио живота Лану Голубовић јер је преко сваке мере изговарала неприличан текст и ружила га да је ласциван. Да се радило о апсурду и излишном узмицању пред лицем правде, Тодоровић је установио кад га је Голубовићка дозвала путем телефона како би га приупитала куд се читав дан бесциљно кретао.

4. КОЛОКВИЈАЛНО, ФАМИЛИЈАРНО, РАЗГОВОРНО

Онај безглави клошар и љига Тоша џаба је фурнуо пошто је анимално измлатио ону своју рибу, убеђен да је саставио са земљом. А пази штос, то уопште није била његова цица него она обична плишана мечка, али корпулентна. Мортус пијан, Тоша је одмаглио право код својих и одма' им испричао да је грешком насмрт дотукао Лану јер је невиђено торокала и друкала га због развратног понашања. Скапирао је да се без везе крио тек кад га је Лана позвала на мобилни да га пита где се он то смуца цео дан.

5. АРХАИЧНО

Заумни степихлеб и ванцага Мића Тодоровић залуду одјезди на концу заторног чибукања своје веренице, све држећи до тога да је одаслао на други свет. Но, то ни најмање не би његова заручница, већ ваздашње баршунасто играло, исполински медвед од кадифе. Зорно поднапит, Мића одмагли право у својих најмилијих, те им исприповеда где умори нехотимице драгу му Лану, наводно услед одвећ големог нагваждања и профанирања и блудочињења. Да се радило о излишном уклањању тиквом без мозга, Мића је дознао тек након Ланиног телефонског вабила с питањем куда се клатарио васцели днев.

6. НАРОДСКИ, ОПСЦЕНО, БЕЗОБРАЗНО

Онај чукнути јебиветар и пизда Тоша је за чист курац запалио из свог кокошињца и животињски пребио пичку оној фуфици  и чак мислио да је рокнуо. Ал јебига, то није била уопште та дронфуља него оно помагало, она мечка на надувавање. А онда је цупи Тоша, очито разваљен од неке крџе ко буља, уватио џаду па право код кеве и ћалета и њима сложио жваку да је као случајно звекнуо јер је превише кењала и још га дркала за то што кара са стране. А да се тотално зајебо му је дошло из дупета у главу тек кад га је та Лана цимнула на мобилни и питала га: „Де се бре то јеботе цео дан курваш?”.

7. ДИЈАЛЕКАТСКИ 1. НИШКИ ПОДДИЈАЛЕКАТ

Миодраг Тодоровић, један ударен бадаваџија и покварењак, џабе си уватио штуру пошто је животињски очукао женску, јер је мислео да је утепао. Ал испало да то није била девојка него обична играчка, огромна мечка. Очевидно да се Миодраг био нацврцао, и да је такав побего код његови и реко им да је случајно склесао Лану Голубовић зато што је претерано блебетала и правила га на манијака. Кад га Лана окренула на мобилни да види де се поваздан маје, видео је да је све то глупост и да је за ништа бежао.

8. ДИЈАЛТЕКАТСКИ 2. САНЏАЧКИ МАКРОДИЈАЛЕКАТОна манита мрцина и хоштаплер Мићо ти је без иђе икака разлога шмугно откуће јер је ко хајван сажего своју цуру, па је сконто да је кокно. А то у ствари и није била жена, него ти је то боготи била она играчка, онај плишани медо. Безбели да је пофино ушикани Мићо одма сјарго код мајке и ћала и реко им да је намртво име с’ргењо Лану јер је млатикурцала ко ишта и љагала га по чаршији да је курвар. Е, ал то је била чиста баљезгарија, нако је безвезе уфатио штуру, а то је јäко утувио углаву кад га је Лана окренула на моб да га пита ђе се то скитара по васцијели дан.

9. ДИЈАЛЕТАКТСКИ 3. ТИМОЧКИ ПОДДИЈАЛЕКАТ (ПИРОТ)

Онија налудњичав залудњар и билмез Мич киднул одома бези икакав зор, а понапред си је крвничћи претепал девојчето мислећи да ђу је утепал. А оно това у ствари неје ни била жена, него најпроста играчка, голема мечка. Такв бш увоштен од пијење, Мич побегал код његовити и рекл њим да је бађим случајно увоштал Ланку за това што је млого ломотила и лебедила да одлати по жене. Да је све това са било без ич и бези зор бегање, Милорад, а то је Мич, је сазнал кад га је Ланка окнула на мобилни да га питује куде се сурца цел дн.

10. ДИЈАЛЕКАТСКИ 4. ВОЈВОЂАНСКИ МАКРОДИЈАЛЕКАТОнај бандоглави шалабајзер и ђилкош Тодоров Мића бадава је бегао од куће кад је бездушно опаучио своју женску и мислио да ју је докусурио. А то није била девојка нег велика плишана лутка, мечка. Ондак тако ваљано накресан, Мића ома отидне код матере и бабе и каже им да је канда убио Ленку Голубовић јер је превише торокала и срамотила га да је бећар. А да је све био обичан курцшлус и да је залуд јурцао видло се кад је Ленка позвала Мићу на телефон да га пита ди орца поваздан.

Peždeset

Broj koji se odnosi na osobu između 48. i 63. godine života, inače tipičan primer eufeminizma koji se zasniva na načelima političke korektnosti i rodne ravnopravnosti.

Misterija SNTNTN

Krajem aprila ove 2018. godine u srpskim, pa zatim i u svim drugim medijima u regionu pojavila se apsolutno neverovatna vest koju su preneli gotovo svi portali (Od srpskih Telegraf, Alo, Novosti, Sputnjik, National Geografic, N1, Danas i još nekoliko manje poznatih i potpuno nepoznatih). U svima je tekst potpuno identičan, kratak, i glasi ovako:


Barem jednom nedeljno koristite sntntn, a ne znate šta je, ni čemu služi

Znate li šta je sntntn? Taj predmet koristite često, neki i svakodnevno, a nije slovna greška.

To je mali aluminijski predmet pomoću kojeg se otvara limenka, a kroz njega se po otvaranju provuče slamčica i tako fiksira za limenku.

Nije poznato poreklo reči, ali se izgovara na isti način na koji se čita i prihvaćena je u rečnicima više desetina jezika sveta.




Tekst naravno nema nikakve veze sa istinom, ali je interesantno da se neko toga uopšte setio i pustio u javnost. To da niko nije posumnjao u autentičnost ove gluposti i nije tako čudno jer smo se odavno uverili da i čitaoci i novinari veruju u sve ono u šta žele da veruju, a što je to neverovatnije, to bolje.
Na jednoj jezičkoj grupi se pojavilo ovo pitanje, zatim prenelo na drugu na kojoj je jedan od članova izrekao takođe očiglednu neistinu da je pre deset godina radio u ugostiteljstvu i da se to tamo stvarno tako zove. Verovatno se šalio, ali to nije naznačio. Za svaki slučaj smo kontaktirali nekoliko ugostiteljskih objekata pa i samo predstavništvo firme koja proizvodi limenke za celu Srbiju i niko nije imao pojma šta je sntntn. I naravno da su nam se smejali.
S jezičke strane, jasno je da ova reč ne može postojati ni u jednom jeziku, a ponajmanje u srpskom koji ne zna za vokalno n (osim u jednom jedinom izuzetnom primeru neobične reči klovn).
U ovako kratkom tekstu piše i da poreklo reči nije poznato. Kako je to moguće kad se radi o izumu koji je star svega tridesetak godina? Ali to nije ništa, dodaje se da se reč izgovara onako kako se čita (?!), pa kao da ni to nije bilo dovoljno nego se još navodi da je prihvaćena u rečnicima više desetina jezika sveta (!?!).
Kojim jezicima? Kako se piše na tim jezicima? Isto kao što se čita? Istražili smo i to. Valjda je bilo dovoljno desetak svetskih jezika da se uverimo da ova reč ne postoji ni u jednom jeziku čak ni u spomenu, a kamoli u nekakvim rečnicima.
Ko god da je smislio ovaj tekst, mora mu se ipak odati priznanje jer je ovom neshvatljivom glupošću uspeo da uveri toliki broj ljudi u istinitost nečeg nemogućeg. Neki izvori upućuju na Sputnjik Srbija, drugi na N1 Sarajevo. Nijedan ne upućuje na neki strani izvor. Skloni smo da verujemo da je u odeljenju CNN-a za BiH neki duhoviti Bosanac sve ovo smislio. Ili grupa njih, u kafani, uz pivo iz limenke, koju su prethodno otvorili sntntnom.

BRUKA I SRAMOTA NA MALOJ MATURI Cela Srbija se ostrvila na decu ni krivu ni dužnu

Oduvek je postojao jaz između dece i nastavnika u školama. Obostran. Ko ima dobro pamćenje ili još pohađa školu, setiće se kako to izgleda. Uglavnom deca pričaju o tim nastavnicima sve i svašta iza njihovih leđa, naročito kad im nisu simpatični, kad su strogi i, što je za ovu priču najbitnije – nepravični. Nepravda decu prati kroz čitavo školovanje. Ona je često zasnovana na potpuno iracionalnoj mržnji nastavnika prema učeniku, ponekad i na nekoj osnovanoj, često nastavnik vrlo otvoreno jednu decu obožava a drugu mrzi, oseća se kao vladar jer raspolaže deljenjem ocena kao sredstvom ucene. Dvostruki standardi su uobičajena stvar i nešto na šta se deca navikavaju od malih nogu. Nekima ni to nije dovojlno pa posežu i za raznim ukorima. I deca umeju da budu đavoli, to nije sporno, ali koliko njih su zaista toliko nevaspitana, bahata, nezainteresovana, bezobrazna, agresivna, drska, sklona nasilničkom ponašanju i sve ono što im se redovno pripisuje u medijima i u frizerskim salonima? Malo! Srazmerno čak vrlo malo. I toga ćemo se setiti iz škole.
I sam često gostujem po osnovnim i srednjim školama kao gost predavač i baš svaki put se iznenadim kako su deca dobra, koliko dobro znaju, s kojom lakoćom savladavaju često mnogo teško i konfuzno gradivo i to prenosim ostalim nastavnicima, da ne kažem nastavnom osoblju, nikad ne skrećući posebnu pažnju na nekog posebnog đaka. Naprosto, svi su dobri i da se ja išta pitam, odmah bih osudio sve one užasne i odvratne napise u štampi. Nastavnici i direktori se slažu sa mnom, ponosito ističući svoj doprinos što je tako jer, po pravilu, nije tako svuda, kažu, u drugim školama je mnogo gore! Kojim drugim školama kad sam obišao sve tipove škola i tokom školovanja i u karijeri predavača? Gde su te škole koje pohađaju ti silni kriminalci, delinkventi, napasnici, zabušanti, badavadžije, ološ i bagra?
Povod za ovaj tekst je zapravo benigan, ali i ilustrativan. Pre tri dana (20. 6. 2018.) u Blicu (ovde) izašao je tekst pod naslovom BRUKA I SRAMOTA NA MALOJ MATURI Osnovci Dositeja Obradovića na testu mešali sa Kolumbom i Julijem Cezarom. Taj tekst je pratio gore istaknut portret Dositeja, rad Arsenija Todorovića, po svoj prilici rađen za potrebe Velike škole koju je Dositej osnovao.
U tekstu iz Blica radi se o Kombinovanom testu iz opšte kulture za maturante, dugo vremena ozloglašeni test za upis u srednje škole i gimnazije. Moguće je da su ovaj put sastavljači testa želeli da izađu u susret deci s jednim lakim pitanjem, međutim, pitanje nije glasilo po čemu je poznat Dositej Obradović, šta je učinio, koja su njegova dela, nego je trebalo prepoznati njegovu sliku u delu testa iz istorije, ne srpskog jezika gde su deca jedino mogla da slušaju o Dositeju. Pritom, valjda zbog opšte nemaštine, u testu je objavljena mrljava fotografija iz koje nije bilo moguće prepoznati ni period kad je portret nastao, a kamoli precizno o kome se tu radi jer, da podsetimo, u vreme Dositeja nije bilo fotografije, ali je bilo dosta slikara koji su napravili njegove portrete za života. Najmanje 15. Od svih njih, sastavljači su se odlučili na ovaj.

Zamislite da imate 13-14 godina i da treba da prepoznate ovog čoveka, ovako mrljavag i neuverljivog, a poznat vam je, nije da nije... Mogli ste ga tokom školovanja negde već videti. U rubrici istorija. Meni prvo pada na pamet neki francuski kralj iz XVIII veka, što je dobar broj dece i odgovorio. Neki rekli i Kolumbo. Pa mogao bi biti. Neki možda rekoše i Gaj Julije Cezar (mada potvrdu za tim nemamo), što bi, eto, mogao da bude i blam. Bilo je tu svakakvih odgovora, ali da se vratimo na vest iz Blica. Kao i ostali srpski mediji, naglasak je samo na tome kako je situacija alarmantna jer su nam deca maltene debili. Retardi u svakom slučaju. Ostale novine sa uživanjem objavljuju i fotografije s mobilnog s pogrešnim odgovorima koje su bez sumnje i bez skrupula sladostrasno uslikali sami nastavnici.

Uzgred, imaju li oni na to zakonsko pravo? 

Kako to već obično biva u malograđanskoj sredini, nacija se uglavnom našla zgrožena. Da ne budemo nefer, bilo je tu i poprilično glasova koji su stali na stranu dece, ali oni koji su se u ovom situaciji osetili superiornim, jedva su dočekali priliku da preko društvenih mreža i medija izraze svoje mišljenje o ovom nečuvenom skandalu. Na primer:
Milan Solicitor Nikic: „Prava naše dece su danas da budu bahata, bezobrazna, da slušaju Jalu Brata da se tetoviraju. I da imaju pravo da nas tuže ako ih klepimo zbog toga što su lenji, bezobrazni, bahati, bezobzirni ili neodgovorni.”
Ovo je samo jedan vrlo reprezentativan citat. Mogli bismo ih pobrojati na stotine u kojima se deca zato što u rubrici "istorija" nisu prepoznali brljavu fotografiju slike koja se ne viđa baš svaki dan na televiziji kao recimo predsednik države. Sreća pa takvih pitanja na kombinovanim testovima još nemamo, ali ne čini se nemogućim da nam se i to dogodi sledeće godine s obzirom na uzdizanje kulta ličnosti. Uostalom, već smo prošli kroz to.
Neki od komentatora su osim gore navedenim atributima decu nazivali i mnogo pogrdnijim nazivljem iz bogatog arsenala srpskih uvredljivih termina.
Na kraju, zabeležićemo još jedan tipičan fenomen koji se pojavljuje u ovakvim prilikama. U tekstu iz Telegrafa (ovde) jedan nastavnik koji je želeo da ostane anoniman izjavio je:
„Šetajući se kroz učionicu, video sam da nekoliko dece ima problem da na slici prepozna lik Dositeja Obradovića. To su primetile i druge kolege, pa smo međusobno komentarisali koliko je to alarmantno” (?!). Međutim, dodaje on, za neznanje ne krivi decu, nego smatra da je to odgovornost nastavnika. Na prvi pogled, ovaj odgovor deluje razumno, a zatim nam se upali lampica. Iako je nastavnik želeo da ostane anoniman, dao je diplomatski odgovor koji zapravo hoće da kaže da nisu deca kriva što ne umeju da prepoznaju tragično loše odštampan portret Dositeja, nego sami nastavnici zato što im svakog dana tu sliku nisu gurali pod nos i govorili: „Ovo je Dimitrije Obradović! Jesi zapamtio?! Neznalico i uštvo!”. Da, jer čak i da je neko dete ispod ovog napisalo Dositej, dobilo bi samo pola boda, jer ni to nije bilo dovoljno. Moralo je ili Dositej Obradović ili, za štrebere, Dimitrije Obradović (čudi me da ovaj drugi odgovor nije nosio bod i po). Dozvolite da posumnjam da sastavljači testa ne znaju da je mladi Dimitrije dobio ime Dositej kad se zakaluđerio, a da po crkvenom kanonu uz ime koje kaluđer dobija po nekom svecu ne ide svetovno prezime i da se koristi samo iz istorijskih razloga kako bi se razlikovao od nekog drugog Dositeja, što u ovom slučaju svakako nije potrebno, a još manje je potrebno da se zna njegovo svetovno ime. Koliko li nastavnika, profesora i sastavljača kombinovanog testa znaju koje je bilo svetovno ime patrijarha Pavla? Meni je zaista žao što ne postoji običaj da se makar na svakih pet godina proverava znanje nastavnog osoblja, kao što postoji u mnogim zemljama sveta, ali svima nam je jasno da do toga neće doći nikada, jer nisu deca u sprezi sa senzacionalističkom štampom nego prosvetni radnici, sekretari, sekretarice i direktori škola.